Правда

Научни сарадник Центра за демографска истраживања Владимир Никитовић изјавио је да тај пад неће бити само узрок слабог наталитета, већ и емиграције. Чак и најоптимистичнија процена говори да ће Србија до 2050. изгубити "само" милион становника. Никитовић је казао да чак и ако се повећа стопа природног прираштаја, то неће довести до значајнијих промена, јер је тренд опадања становништва у Србији константан. - Годишње Србија негативним природним прираштајем изгуби око 30.000 људи, а 10.000 до 15.000 годишње емигрира. То није повезано са неком етничком групом посебном јер у Србији сви старе. Срби су доминантна популација. Једино код Рома постоји значајно виша стопа рађања, али њих има мало. Све остале популације су старе популације - казао је Никитовић. Горан Пенев, демограф из Србије истиче да Србија има једну од најстаријих популација у Европи и ниску стопу рађања, тако да се број становника смањује за 30.000 годишње. Разлог није што су Срби постали богати и желе мање породице, већ су то ратне године и тешка економска ситуација широм бивше Југославије довели је до смањења броја рођених, повећавања исељавања и пораста броја насилно прекинутих трудноћа. Хрватска сада има 4,4 милиона, што је такође пад наталитета, али не тако драстичан. Области у којима су живели Срби протерани 1995. године и даље су ретко насељене. Планови да се те области населе Хрватима из других земаља углавном су пропали. Слично су остали разочарани они у Србији који су демографски опоравак видели у стотинама хиљада избеглих Срба из Босне, Хрватске и са Косова. Драматичан пад броја новорођених бележи се и у Албанији. Тамо је 1999. године било 3,3 милиона становника, 2008, 3,1 милион, али се предвиђа раст до 2050. Албанци немају сада мање деце, међутим, из земље се иселило много жена које су у добу за рађање. Црна Гора је забележила најмањи пад броја становника те се утопила у црну слику. Истина, према попису из 2011. Црна Гора има 620.000 становника, што је 18.000 мање него 2003. године. Македонија има мали позитиван природни прираштај који углавном позитивним одржавају Албанци у тој земљи. У овој двомилионској држави сваке године роди се 23.000 беба, док се на онај свет пресели 18.000 људи. Демографски подаци алармантни су у свим балканским земљама. У Босни и на Косову, то питање може постати кључно. У Македонији, предлог владе да финансијски стимулише Македонце који имају мало деце, а да при томе из пројекта буду искључени Албанци с високим прираштајем оборен је на Уставном суду. Драматичне демографске промене су вишедимензионалан проблем за сваку државу која се с тиме суочава. То је ударац на социјални систем са све више пензионера, и све мање омладине, мења се и етничка слика, што аутоматски значи и другачију политичку климу. Коначно, ближи се дан када ће Србија, Хрватска, Босна и Македонија увозити радну снагу. И на Косову све мање људи На Косову, као и у Босни, демографија је ратовање другим средствима. Албанци су 1991. бојктовали попис. Непрецизне бројке из 2006. наводе да је на Касову тада било 2,1 милион становника, од тога 90 одсто били су Албанци. Ипак, демограф Мимоза Души претпоставља да сада на Косову има 2,5 милиона људи. Импликације те процене могу бити велике. Пораст броја новорођених на Косову такође опада. Души верује да је однос 2,2, мало изнад нивоа потребног за стабилну репродукцију. Роде заобилазе Европу Да је Србија земља стараца није никаква новост. Није у томе усамљена ни у Европи. Заправо, од већих држава једино демографски расту Велика Британија, Шпанија и Француска. Сви остали су у дебелом паду. Како то бива, одумирање једног дела становништва попуњава се другим, а у случају Европе то су мигранти из Азије и Северне Африке. Стиже их сваке године приближно милион и по у Европу, што значи да ће их до 2050. године стићи 52,5 милиона.

Прочитајте још:Огњен Амиџић: Нормално је тући слабије од себе!

Извор: Вести онлајн