Правда

Тако процењен утицај гена означава се као херитабилност, односно наследљивост. У једној таквој студији из 1996. године, спроведеној у Данској на близу 3.000 парова сродника, показано је да генетика на дужину живота утиче око 25 одсто, а фактори из средине - 75 процената. Професор др Оливер Стојковић, форензички генетичар из ДНК лабораторије Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, указује да наследљивост дуговечности није била иста током историјског развоја људске цивилизације. Тако су на дужину живота у примитивним друштвима ловаца-сакупљача праисторијског човека, који је живео просечно око 25 година, гени утицали много мање него данас. Гени који су одговорни за дуговечност били су тада исти они који су омогућавали људима да брзо трче и побегну од опасности. У пољопривредним, премодерним друштвима, људи су највише умирали од инфекција. И код њих су на дуговечност, која је просечно достизала једва 45 година, гени имали мали утицај. Откриће антибиотика - Откриће антибиотика, индустријска револуција и већа доступност хране у модерном свету, лишили су нас многих старих проблема и продужили очекивану дужину живота на око 70 година, а главни разлози умирања су постали болести срца и крвних судова - додаје др Стојковић. - Иако знамо за више десетина гена који утичу на појаву и развој ових болести, утицај гена на скраћење живота из кардиолошких разлога је све мањи, пошто постоје ефикасни и доступни лекови за срце. С обзиром на то да данас у постмодерним, информатичким друштвима, још не постоје тако ефикасни и доступни лекови за лечење рака, онколошке болести полако постају главни разлог смрти, а гени укључени у настанак рака постају важни за дужину живота. Тек када медицина реши успешније и овај проблем, а на добром је путу, сам процес старења ће постати главни разлог смртности, а гени укључени у старење ће бити значајне одреднице дуговечности. На дужину живота, каже др Стојковић, утиче готово сваки од двадесетак хиљада гена које имамо, али њихов релативни ефекат зависи од околности из средине. Животна средина - стрес, храна, на наше гене не утиче директно, тј. не мења генетички запис који смо наследили од својих родитеља и предајемо својој деци. Средински фактори, међутим, утичу на начин на који се наследна, генетичка информација испољава. Мушкарци се брже "троше" Жене просечно живе чак 10 одсто дуже од мушкараца. - Када анализирамо гене из телесних ћелија одраслих људи, видимо да су молекули ДНК код мушкараца претрпели чак четири пута више оштећења него гени код њихових вршњакиња - прецизира др Оливер Стојковић. - Ова разлика може се објаснити чињеницом да код жена постоји значајно већа количина два ензима (Mn супероксид дисмутазе и глутатион пероксидазе), који делују тако што штите нашу ДНК од штетног ефекта слободних радикала. - Испољавање генетичке информације зависи од малих и реверзибилних хемијских модификација наших гена, као што је додавање и уклањање метил групе - објашњава др Стојковић. - Другим речима, гени могу бити “искључени” или “укључени” у зависности од тога да ли су метиловани или не. С обзиром на то да се сама генетичка информација не мења, већ се мења њено испољавање, ове модификације су означене као епигенетичке модификације. Познато је, на пример, да су неке епигенетичке модификације, као што је метилација неких гена, први белег будућег настанка рака дебелог црева. Тек када се на те промене надовежу и мутације, промене у структури самих гена, настаће рак. Утицај хране Недавна студија показала је да се овај образац метилације мења не само са годинама, што објашњава повећану шансу за обољевање код особа старијих од 50 година, већ и да на појаву епигенетичких белега на овим генима утиче и храна коју узимамо, што такође може објаснити везу између исхране и појаве рака дебелог црева. Али, не утиче само то на дужину живота. - У стресу се појачано луче глукокортикоидни хормони који делују и као неуромодулатори, па утичу на наше психичко стање - каже наш саговорник. - Међутим, ми у практично свакој ћелији имамо рецепторе за ове хормоне, тако да ти хормони стреса, преко епигенетичких модификација гена, мењају њихово испољавање. За старење и оболевање најзначајнији ефекат ови хормони остварују у ћелијама имунског система. Будући да нас овај систем штити не само од инфективних већ и од онколошких болести, овај механизам може објаснити појаву рака када смо под хроничним стресом. Занимљиво је, такође, да се епигенетички образац може преносити кроз више генерација. На тај начин, на присуство епигенетичких белега на нашим генима утиче начин исхране и стрес наших родитеља, па чак и баба и деда. У последњих двадесетак година, колико трагамо за генима одговорним за старење, најпре смо се, каже др Стојковић, усредсређивали на појединачне гене, за које смо, на основу познавања њихове функције, могли претпоставити да могу имати значајнији ефекат на дужину живота. Тако је код већине стогодишњака у различитим етничким групама пронађена једна те иста варијанта ФОXО3 гена. Продукт овог гена регулише укључивање и искључивање мноштва других гена, а пре свега гена одговорних за програмирану ћелијску смрт. Слична веза дуговечности и одређене генске варијанте показана је и за гене одговорне за метаболизам холестерола (ЦЕТП), шећера у крви (ИНС), имунског одговора (ИЛ6) и неких других. - Развој нових технологија за генетичке анализе омогућио нам је у новије време да претражујемо читав геном у потрази за генима старења - додаје др Стојковић. - У великој студији објављеној 2010. године у часопису “Наука”, идентификовано је чак 150 таквих гена. Међутим, како се убрзо показало да број и врста гена који се на овај начин идентификују зависе у превеликој мери од примењене технологије “читања” гена, аутори су били принуђени већ 2011. године на посрамљујућу одлуку да своје откриће повуку. То, наравно, не значи да ових 150 гена нема никакве везе са старењем. Али, ако погледамо тако идентификоване гене, чак 15 посто људи поседује одговарајућу комбинацију да доживи стоти рођендан. Па ипак, тај рођендан прослави тек једна од 6.000 особа у модерном свету. Другим речима, не смемо се ослонити превише на ове “добре” гене.

Прочитајте још:Хранио се 60 дана само “здравом” храном и ево шта му се догодило! (ВИДЕО)

Извор: Вечерње новости