Правда

Како је наведено у извештају, неке од промена у глобалном систему, које су доведене у директну везу са порастом угљен-диоксида, јесу повећање средњег нивоа мора и убрзано топљење северне ледене плоче. Повећање концентрације угљендиоксида последица је сагоревања фосилних горива у последњих 150 година што директно утиче на повећање температуре. “Основне чињенице везане за промену климе нису измењене, нити је промењена теоријска основа целог проблема која постоји још од 1976. године”, рекао је доцент Физичког факултета Владимир Ђурђевић и додао да је позитивно промењен праг поверења у податке и да је од тада спроведено знатно више мерења. Када је реч о Србији и југоисточној Европи, бројни извештаји и анализе оцењују да је то регион који је најрањивији и који може претрпети врло озбиљне промене за разлику од других. “Тренутно је у Србији пораст средње годишње температуре виши од средњег пораста глобалне, што ће рећи да Србија брже путује ка будућој клими од остатка света” навео је Ђурђевић и нагласио да ће на крају 21. века у Србији средња температура бити повећана за четири степена, а можда и више. Постоје велике шансе, указао је, да ћемо се у будућем периоду више сусретати са кратким, али обилнијим падавинама попут оних из маја ове године, али исто тако и са екстремним сушама. Још једна од опасности, каже, су топлотни удари у летњем периоду попут оних из 2007. године када је смртност порасла за 78 одсто код особа старијих од 65 година у року од две недеље колико је трајао тропски талас. Ђурђевић је упозорио не би требало занемарити етички аспект климатских промена јер трошимо ресурсе које не плаћамо природи и зато имамо одговорност ка будућим генерацијама да им оставимо ресурсе какве смо ми имали. На тему позиције Србије и законских регулатива везаних за климатске промене представник Тима Европе Александар Мацура је рекао да ми немамо националну политику према климатским променама, да смо последњи ратификовали Кјото споразум и да није изненађење што заостајемо за Европом. Када усагласимо национално са законодавством ЕУ и почнемо озбиљно да га спроводимо, што би требало да се деси 2018. године, тада ћемо прецизније знати где смо по питању емисије гасова са ефектом стаклене баште, које су политике и мере које се спроводе, нагласила је представница Министарства пољопривреде и заштите животне средине Данијела Божанић.

Прочитајте још:ГАШИЋ: Србија неће бити чланица ниједног војног савеза!ВЕРБИЋ: Бесмислено је да сви добијају бесплатне уџбенике!

“Неке административне резултате смо постигли, међутим смањење емисија се не решава законима ни административним мерама већ мора да се промени начин, пре свега производње енергије, који је најзаслужнији за највећи део емисија” рекао је Мацура. Изводљивост спровођења законодавног оквира јесте важна, али када кроз процеш приступања дође на дневни ред шема трговања емисијама, нама више наш закон неће бити интересантан и електроенергетски сектор ће се наћи у средишту дешавања, изјавио је он. Више од 90 одсто годишње емисије ЦО2 долази из енергетског сектора што износи око 50 милиона тона. Мацура је подвукао да ЕПС емитује око 30 милиона тона угљен-диоксида, што значи да би морао да купи толико сертификата, а тај трошак подразумева да се на поменуту количину емисије гасова плаћају пенали. Извор: Танјуг