Радивој Раша Попов (81), београдски књижевник, нашао се у жижи јавности када су га недавно на Палилули, испред зграде у којој станује, напали И. Н. (10) и Ј. Н. (11), малолетни насилници, који иза себе имају готово 300 пријава за преступе и
Догађај се као бестселер вртео на првим странама готово свих листова и у ударним вестима електронских медија. Пре месец дана, при повратку са Сајма књига, насилници су дочекали Рашу у његовој улици и покушали да му изнуде и отму новац. Само захваљујући срећним околностима, Попов у том немилом догађају није физички озлеђен. Каже да га нагли талас вести о његовој невољи испуњава осећањем стида. „Ружно је наћи се усред црне хронике, доспети на новинске насловне стране.” И прошле године, после операције ока, силеџије су пресреле Рашу. „Двојица кршних момака рекли су да су гладни. Извадио сам новчаник, дао им за хлеб. Они су приметили да у новчанику имам и сто евра. Отели су ми сто евра, хонорар од Бањалучана, и побегли. Ја њих хришћански хлебом, они мене грудвом.” Кад је за последњи догађај инспектор дошао на увиђај, рекао је Раши: „Зашто баш вас да нападну деца, а толико много сте дали деци?” Овај писац, новинар, глумац, водитељ, приповедач, дао је заиста много деци и култури уопште. „Написао сам осамнаест књига и урадио 500 телевизијских емисија. Од тога 201 емисију за децу: са Ршумовићем 155 епизода ’Фазони и форе’, и 46 епизода ’Шешир баз дна’”, каже. У „Форама” је био Раша Проналазач. Наш Чаробњак из Оза. Отуда и она анегдота, кад је једно дете с чуђењем упитало оца: „Тата, зар прави Раша Попов заиста постоји?”
Прочитајте још: (ВИДЕО 18+) Адриана Лима гола и влажна!
Први је наш писац који је почео да пише бајке за 21. век. Међу њима су и „Опасне бајке”. „Да можда њима нисам призивао зло? У њима има зла, али увек на крају долази добро”, запитао се. „Оно што ми се недавно десило пробудило је у мени мрачно сећање на мокринско забавиште од пре 76 година. Два моја вршњака, два дечака од по шест година, злостављала су ме равно три месеца. Навели су ме да псујем, па су ме после тиме уцењивали и тешко кињили. Трпео сам све док у мени није прекипело. Детиње успомене из Мокрина исписао сам у књигама ’Био сам срећни коњ’ и ’Мокрински патуљци’.” Као хуманиста износи да је веома забринут због раног појављивања зла код младих: „Деца која живе са злом и у злу дубоко су несрећна деца. Она су жртве злих времена, великих друштвених тумбања, социјалних гибања. Славни руски педагог Макаренко је међу беспризорном и делинквентном децом свог времена, с којом је радио, активирао дечје јавно мњење. Оно је допринело буђењу клице добра међу том децом. Добро је почело да надвладава зло. На добру лежи, почива свет.”
Богдан Ибрајтер
Извор: Политика