Правда

Моја поезија никад није зависила ни од чије касе ни кесе, а камоли од ове празне Министарства културе, започиње интервјуу за Курир академик Матија Бећковић, који следеће недеље обележава педесет пет година свог, како каже, стиховања и седамдесет пети рођендан. То је управо био повод да с њим поразговарамо о његовом богатом стваралаштву, али и актуелној друштвеној стварности. Рођени сте 29. новембра. Није ли иронија то што се један заклети монархиста родио на Дан републике? - Имам осећај да се рађам више него једном годишње и да мој рођендан није повезан с једним датумом и годином. Пореметио ми се осећај за време. По старом календару, рођен сам на Светог апостола Матеја, а по новом 29. новембра, који је укинуо апостоле... Чини ми се да се родим кад год сване и да ми је сваки дан ново рођење. Што живим дуже - рађам се чешће. И радујем новом почетку. Ти порођаји бивају све узбудљивији. Можда зато што рађање и буђење све теже разликујем. Шта ће вам бити најдражи поклон? - Добићу га од мог Ваљева јер ми је дозволило да у холу Ваљевске гимназије поставим спомен-плочу деведесетдеветорици ученика и професора ове чувене школе који су пострадали у Другом светском рату - на страни поражених. Новац за сећање на ове неоправдано годинама жигосане људе скупио сам од своје књижевне вечери у Звездара театру. Ваљевцима ћу поклонити и стихове јер ћу у својој гимназији одржати књижевно вече. Моја гимназија ће мени уприличити част тиме што ће у холу школе поставити одливак с мојим ликом, па ћу се тако наћи у пробраном друштву великана Ваљевске гимназије. Одливци и споменици су за мртве и старе људе, а ви сте у песми „Кад будем млађи“ најавили да је време тек пред вама. Јесте ли се уморили од времена у коме живимо, па немате стрпљења да дочекате нову младост? - Овај спољашњи и онај мој унутрашњи календар се не поклапају. Ако ми верујете, моје године се још увек поклапају са школском годином. За мене је крај године кад дође распуст и одем на море. Море је моје бојно поље на којем је све повезано с пливањем и препливавањем. А што се тиче стрпљења - кад сам имао стрпљења да дочекам следећу годину, имаћу и да дочекам следеће питање. Можда сте нам због тог непоклапања вашег унутрашњег и спољашњег календара саветовали да 2014. треба сви да заспимо како бисмо 2026. одморни ушли у ЕУ. Шта бисмо пропустили? - Нико није ништа изгубио само ако уме да правилно размишља. Ако је човек - човек, не може изгубити своју суштину. Може ли Србија изгубити своју суштину ако је на путу према Бриселу изгубила свету косовску земљу, или је она већ мит, а не стварност? - Није тај мит и та стварност од јуче, нити смо ми једини народ који има своје митове, али смо можда једини чији се митови исмејавају и оспоравају. А шта да очекујемо од других кад то чинимо и сами. Па не чинимо увек сами. Ево, сад нам Европа тражи да се дистанцирамо од Русије, после Путиновог доласка на војну параду. Мислите да неко одлучује у наше име и с ким ћемо бити пријатељи? - И поред свега, нема сумње да о свему одлучујемо ми. Истина - у туђе име. Да ли ћемо се у наше име ћерати још са Европом око Косова или су нас већ ишћерали? - Ћерамо се и због мува, а камоли због Европе. Да се не ћерамо, не бисмо били људи. А да ли ћемо се ћерати због дрона који је недавно напао српско небо, и то под заставом велике Албаније? - Смешно је да се стравимо од те играчке и једне заставе кад се нисмо престравили од онолико невидљивих и видљивих дронова са осиромашеним уранијумом и под читавим спектром јунајтед колорс застава. Срби су створили малу, па што не би и велику Албанију. Уосталом, она стварно постоји, само је питање дана кад ће постојати и формално. Велика Албанија се не може остварити без Србије. Зато међународна заједница од нас очекује да дамо свој допринос и да то буде наш најважнији национални циљ. И у Србији се поново маше заставом велике Србије, иако је она све мања. Кад год се њом махало, није нам се добро писало. Пишемо ли ми сами трагедије или нам их пише неко дуги? - Нешто се не сећам ни те мапе ни тог махања. Срби су се намахали дочекујући Маршала на његовим поврацима у Београд с пута око света. Чини ми се да постоји општа сагласност да је то било златно Периклово доба Србије. Постоји ли општа сагласност да се реч Косово све ређе чује у српској јавности? Има ли је у вашим песмама и могу ли је за 100 година Срби препознати као своју? - Косово је постало симбол и подсетник - шта оно беше правда и равноправност међу народима. Обећали сте у свакој строфи песме „Кад будем млађи“ да ћете радити на себи како бисте се свега одрекли. Да ли и Косова? - Рекао сам да прво морам сазнати где је „Коста кофи“. Толико је кафића у мом дворишту да се не може стићи до Косова. Јесте ли се одрекли Црне Горе или она вас, па вам држављанство не да пре него што се не одрекнете српског? - Док је интернета, биће и везе са Црном Гором, браћом и сестрама, а није мало достигнуће то што смо још увек и у истој временској зони. У којој је временској зони остала српска монархија па ни ваш ауторитет није успео да је приближи Србима? Шта ју је толико наружило - престолонаследник, Крунски савет или Срби јер не знају шта је круна, иако је на застави? - Оно што највише смета престолонаследнику је - што је прави. Да је лажни, имао би далеко више присталица. Овако, ако је он прави и на правом месту, онда би прави морали бити и сви остали. А то је нереалан подухват. Да ли је српска елита права, јер чини се да је одласком Добрице Ћосића настала празнина и завладао мук о друштвеним дешавањима? Као да се преселила на друштвене мреже, где под псеудонимима кукавички критикује власт немајући храбрости да све каже јавно. - Остало нам је једино да замишљамо шта је српска елита. Најбоље би било да о томе маштају деца на часовима музичког уз Сметанину „Влтаву“. За вас многи кажу да сте најумнија српска глава, али се ни ви не оглашавате шта нам ваља чинити у овим временима. Да ли је то зато што мислите да нам нема спаса, због кукавичлука да се не замерите властима или ум чувате за своје песме? - Да ли ме замишљате као неког ко се испред „Максија“ обраћа окупљеним грађанима? Истина, Његош није имао шансу да говори испред неког супермаркета, а ја имам. Песма каже да најмудрија српска глава спава на Ловћену, па што му се не бисмо придружили и ми. Али јава каже да је та академска тишина неприродна. Да ли је та појава за вас утисак године, месеца или утисак недеље? Утисак је да утиска нема. А тишина је најмоћнији утисак. Без тишине и таме не би се ништа ни чуло ни видело. О Ољи и „Утиску недеље“ Недавно се чуло да је Србија право место за примену Ајнштајнове теорије релативитета. Доказ за то пружио нам је неки други Ајнштајн, који је показао да је емисија Оље Бећковић релативна појава која зависе само од њега. - Ако се у Србији кладионица зове „Моцарт“, што се било ко не би звао Ајнштајн. Недавно сте први пут учествовали у „Утиску“, који је био испред телевизије Б92. Зашто никад нисте били гост у овој емисији, да ли сте се ви плашили да дођете или ваша ћерка да вас позове, да не бисмо сазнали ко је доминантнији у породици Бећковић? - Бројна смо породица. Било би неправедно да се у емисији појавимо само нас двоје. А да сви џумле нагрнемо у емисију, половина би морала да окрене леђа гледалишту. О свакодневнициДа ли сте ви окренули леђа таблоидима или као некадашњи новинар Чика гледате с радошћу чему сте ударили темеље? - Чик није ни сањао да ће имати тако светлу будућност. Сад би могао да наплаћује и ауторска права. Као да наш свет не може да се наједе јефтиноће, стиропора и мокрог картона. За нешто вредније дуго нећемо бити способни. Уз кинеску гардеробу и таблоиде живот се лакше подноси. УзорИмате ли своју Фејсбук страницу и да ли сте на друштвеним мрежама? - Нисам о томе стигао ни да размислим, а чујем да имам једанаест профила. Шта мислите о Новаку Ðоковићу? - Новаков рекет је последња српска сабља.

Прочитајте још:(ИНТЕРВЈУ) Проф. др Мила Алечковић: Не може без Шешеља!

Извор: Курир