Правда

Умни чика, по имену Џорџ Сорош, дао је интервју немачком часопису Cicero који се много цитира са обе стране геополитичке линије фронта. Са „наше стране” неки га чак исмевају, а штета. Сорош је, нема сумње паметан даса. Не гледајте на то што је он типичан шпекулант. Јер, да би се нагомилале 24 милијарде долара – треба имати солидне мождане вијуге. Оно што је Сорош рекао немачком часопису засновано је на солидним, али једноставним стварима. Он је оценио да се сада води рат за будућност целе Европе. Указао је да се тај рат води у Украјини. Упозорио је да су Европска унија и ММФ – уколико желе успех у том рату – дужни да Украјини хитно одобре 20 милијарди долара. Посебно је упозорио: да ће пораз у Украјини довести до распада саме Европске уније. Притом није пропустио да каже да је ЕУ сама крива за све што се догађа. Сорош је за Русију, нема сумње, непријатељ, али то нимало не мења чињеницу да је он у праву. Европска унија је настала, ојачала и уздигла се захваљујући томе што је постала водећа економија света. Да, данас је ЕУ тек друга светска економија, после САД, али то суштину ствари не мења. Водећа економија – то није само велики новац. Водећа економија подразумева лидерске позиције у безмало свим областима живота. Све док је Европа светски економски лидер – она себи може да дозволи да живи онако како сама пожели. Може да имигрантима отима децу и да их даје хомосексуалним паровима на васпитавање. Може да сељацима плаћа да на својој земљи не би ништа гајили. Може да изазива ратове на свим територијама за које је заинтерессована. Може да другима уводи санкције. Може да под измишљеним разлозима не извршава уговорне обавезе: на пример, да не испоручује плаћене носаче хеликоптера. Може чак да замрзава туђе активе и да тако отима туђи новац. Европа је засад лидер. Ако престане да буде лидер – то ће бити крах. Данас само историчари и малобројни радозналци знају да су у средњем веку светски лидери – економски, политички и културни – биле Шпанија и Португал. А где су оне данас? Данас се финансијски ииндустријски центар планете почео премештати према Азији и Русији. Засад је тај процес у самом зачетку. Њега је још могуће прикочити. Чак постоји солидна шанса да буде прекинут. Међутим, није га могуће потпуно укинути, иако може да буде замрзнут у садашњој фази још 20-30 година. Зато је Европи потребно да победи у рату који је у току у Украјини. Када Порошенко и други украјински лидери јавно говоре да воде рат за Европу – они ни за грам не греше. Заиста се води рат за Европу. Истина, не воде га они. Ту Украјинци мало прецењују своју улогу. Рат се води помоћу њих. САД и неке силе из ЕУ напросто користе Украјинце за своје циљеве. Главни задатак оних који ратом диригују јесте ограничавање, економских, социјалних и политичких могућности Русије. Њихов циљ је да потенцијале Русије одвуку од процеса евроазијске економске и политичке интеграције. „Цивилизовани свет” судбина Украјинаца потом уопште не интересује. Пита ли неко за мишљење свињу коју ће искористити за шницле? Задатак Украјинаца је да ратују. Што је могуће дуже. Што је могуће необузданије. Што је могуће крвавије. За разлику од Русије, Евопа ту територију никада није сматрала европском, нити људе који на њој живе – делом јединственог европског народа. Украјинце као своје прихвата само Русија. Постоји неколико варијанти даљег развоја догађаја. Прва: Русија се уопште не меша у збивања у Украјини. Тако би добила гангрену на својим границама, бремениту ширењем заразе мајдана на сопствену територију. Један кроз један. Укључујући територијални распад. А колико би притом погинуло грађана Русије – не би било важно. Оне који су установили медаљу „За победу у хладном рату” – то не би било важно. А социолози су утврдили да је распад СССР, са оним што се догађало до почетка 2.000-тих довело до губитка најмање 15 милиона становника земље настале на рушевинама Совјетског Савеза. Друга: Русија одлучно заузима Украјину за две недеље. Тако би добила 35 милиона веома несигурног становништва од којег би 15-20 одсто било заражено агресивним национал-фашистичким идејама. Плус још економску и инфраструктурну разореност. А то би смањило могућности Русије да формира нови Евро-азијски свет. Трећа: Русија покушава да прође између Сциле и Харибде. У овој варијанти развоја догађаја грађански рат у Украјини букти на територији целе земље. То целу Украјину претвара у нешто слично насељу Пески које се налази поред Доњецка. Држава се претвара у рујине. Царују глад и потпуни распад социјалне инфраструктуре. Русија би, пре или касније, морала да дође на те развалине и да спасава, обнавља и изнова гради. И, опет: искључиво за свој рачун. Међутим, Владимир Путин је успео да нађе стратегију која Русији даје прилику да онемогући неповољне сценарије. Пројекат „Украјина” шлајфује. Западна стратегија подразумева да Украјинци – све док има оних који су вољни да излазе на мајдане и да скачу – ратују и даље. Само, у њих ће за наставак рата брзо понестати новац. Зато Сорош, који се добро разуме у новац, схвата и оно што не сасвим добро разуме Европа, а што уопште не улази у главе Украјинаца. Он разуме да савремени рат тражи веома велики новац. Притом: не једну „финансијску инјекцију”, већ стални доток новца. За одржавање системске економије земље. Колико год се трсили разни „донатори”, колико год сумама се разбацивали – закони економије су неумољиви. На тако скупљени новац могу се купити цокуле за један батаљон. Може се купити сто ноћних нишана или ескадрила дронова. За такав новац се можекупити чак и тенк. Али, сваки дан рата Украјину кошта приближно 1,5-2 милиона долара. А то је више од свега што могу дати донатори за седам месеци ратних дејстава. Сорошу је јасно да неће бити ефекта ако се Украјини шаље новац „на кашчичицу”. Чак и ако су те „кашичице” – милијарде. Да би на мајдану створени механизам могао да настави рат – у њега је потребно „улити” најмање 20 милијарди долара. И то: одмах. А касније ће бити потребно још. Сорош уопште не сумња у судбину тог новца. Зна он да неће бити никаквих нових фабрика, нити исплате пензија и сличног. Све ће отићи на рат. У чему је ту подвала? Нема подвале! Сорош отворено говори: ако се не нађе тих 20 милијарди сада – рат у Украјини биће гарантовано изгубљен. Он зна да је могућ распад Европске уније као последица пораза у рату у Украјини. Да, управо тако! Јер, чим новац пресуши – неће имати на шта да се ратује. Распад саме Украјине на поједине територије проистећи ће из саме психологије њених „скакача”. То ће изазвати још веће размере економске кризе. А потом ће уследити колапс државног управљачког механизма, социјалног система, здравства и целокупног начина живота. После потпуног колапса украјинске економије, доћи ће – распад територије. А онда ново скупљање Украјине на другим принципима које одреди Русија. Стратегија коју је изабрао Путин омогућава да се све то догоди без тоталног уништења украјинске инфраструктуре. А жељу неких Украјинаца да наставе рат са Москаљима – више него успешно ликвидираћа глад, смрзавање и немање посла. На крају свега, људи у Украјини биће ради свакој власти која им да посао, струју и грејање и осигура им безбедност. Чак и ако та безбедност буде москаљска. У тим тренуцима, за становништво Украјине боја лентица неће играти никакву улогу. А оне малобројне инфициране мајданом, који се покажу непоправљивим сами Украјинци ће почети да лове и да бију. Са истом жестином са којом сада подржавају Мајдан. Разлог ће бити прост: „скакачи” ће бити препрека између њих и хране. Победа Русије у рату са Западом на територији Украјине –достигнута по свом сценарију, а не по ни једној од три поменуте варијанте – значиће наставак евроазијских интеграција Русије. Притом, темпом који ће бити бржи него досадашњи. А када Европска унија престане да буде друга економија света - све земље Источне Европе биће много спремније за сарадњу са новим лидером него са све слабијим аутасајдером... Распад ће бити – рушење целог једног света. А то ће стајати великог новца, тачније – великих губитака. Много већих од тамо неких 20 милијарди долара за тамо неку Украјину. Готово је, господо, нема више ништа бесплатно. „Европа” је своје противнике, међу њима и Русију, отхранила и уздигла сама. Сада је главно питање просто: или ће ЕУ и ММФ платити колико треба за очување функционалности украјинске војне машинерије ради настављања рата против Русије на територији Украјине до последњег Украјинца или... више неће бити саме Европе. Не већ сутра. Чак и не до наредног пролећа. Тај процес ће потрајати неколико година. Само, после пораза „у Украјини” – он ће постати неповратан. А завршиће се сасвим предвидљиво. Дакле, у чему Сорош није у праву? Финансијер буквално гледа у сам корен. Овим је је потврдио своју репутацију веома умног, веома промућурног и веома прагматичног човека. Лично бих да му аплаудирам. Јер, кад такав доказани и принципијелни противник какав је финанијски шпекулант Џорџ Сорош почиње да отворено алармира – то значи да Русија све ради правилно. Да је изабрана стратегија права и да води успеху. Успеху у сваком смислу. Од евроазијског савеза до чувања живота милиона људи братског украјинског народа.

Прочитајте још:(ВИДЕО) ДЕЧИЈА ЏИХАД БРИГАДА: „Тренирам како бих заклао све невернике“

Извор: Факти.орг