Правда

- Недавно је генерал Радивоје Милетић добио леукемију. Додуше мало су га опоравили, али са таквом болешћу се никада не зна, поготово у неадекватним условима као што је Шевенинген. Драго Николић је добио рак плућа и био је у веома тешком стању. И он се мало опоравио, али је неизвестан крајњи исход. Генерал Владимир Лазаревић већ неколико година има велике здравствене проблеме, ко зна колико је имао операција, а у Хаг је дошао здрав к'о дрен. Генерали Ратко Младић и Здравко Толимир колико су болесни, уопште нису способни за суђење. Најновије из Шевенингена је и да се најмлађи од нас српских притвореника, Горан Хаџић такође веома озбиљно разболео - суморним гласом прича Шешељ и додаје да је Хаџић остао у болници када је он кренуо пут Београда. - Шевенингенски затвор је место патње. Сви смо тамо били изложени свакодневном стресу! Човек је обично биолошко биће и после извесног времена организам попушта - каже Шешељ описујући како су њему изгледали шевенингенски дани... - Будим се рано, између пет и шест сати. У шест сам доручковао, а онда гледао прве јутарње весте. Махом сам гледао преглед штампе на БН телевизији, која је најреалнија јер приказује целе насловне стране новина и не бира вести које служе одржавању актуелног режима. У седам сати је откључавање ћелија. Око пола осам сам се туширао. Шетње су биле у различито доба дана. Једна од сат времена, а друга од 50 минута. Ако не би падала киша, шетао сам, а спортом се последњих година нисам бавио - прича Шешељ и открива да је, када му је здравље већ добрано нарушено добио физиотерапеута са којим је сваки други дан ишао на траку за брзо ходање како би барем мало поправио нарушену кондицију ослабљену срчаним тегобама, а касније и операцијом и уградњом дефибрилатора. - Највише сам волео да шетам и могу вам рећи да сам био добар у томе. И пре ових болести сам био најбржи у затворском кругу. Међутим, највише сам волео, када је то било могуће, да шетам сам. Шетајући сам размишљао о свему и свачему. Наравно, основна преокупација су ми били породица, отаџбина и Српска радикална странка, али сам "мозгао" и о ономе што ми је било потребно за припрему одбране или о ономе што бих прочитао или написао тог дана. Јасно, "претресао" сам сам са собом и дневне догађаје, како у Шевенингену, тако и у Србији - каже Војислав Шешељ и открива да је највећи део дана проводио у својој ћелији проучавајући своје, али и туђе предмете, пишућу и читајући. -Заиста сам много читао и писао. У затвору се човек труди да има што мање слободног времена, па сам се трудио да га сведем на минимум. Доколицу сам прекраћивао шахом и картама. Играо сам таблић, реми, или преферанс - присећа се лидер радикала и додаје да се трудио у исто време да се телефоном чује са породицом, а у току дана је умео и по неколико пута да се чује са својим најближим сардницима у Београду, док су вечерњи сати били резервисани за правне саветнике. Прочитао 1.000 књига - Прочитао сам најмање 1.000 књига, али и бројне хашке пресуде, од којих су неке биле "дебље" од многих капиталних дела белетристике. Једна од хашких пресуда је написана на чак 2.600 страна и по томе се види да тај суд од почетка није био превише озбиљан - каже Шешељ.

Прочитајте још:Напредњаци хоће да раскину са Шешељем

Извор: Вести онлајн