Правда

За ову прилику читаоци  добијају уверавање са највишег места, од професора др Југослава Николића, руководиоца Републичког хидрометеоролшког завода и сталног представника Србије у Светској метеоролошкој организацији, да је само реч о још једној катастрофичној причи ради приче, а можда и ради боље продаје зимске опреме, разних енергената и којечега другог. – Када је реч о наводном мишљењу британских метеоролога да ће ово бити најхладнија зима у последњих сто година, не зна се чија је то процена, јер то није мишљење званичне британске националне метеоролошке службе. Најава британских метеоролога, према свим досадашњим релевантним показатељима, нема никаквог основа и представља неосновано узбуњивање јавности. Свакако, ово не значи да током зиме неће бити периода хладног времена са негативном температуром, али с обзиром на прогнозиране средње месечне вредности можемо закључити да хладни периоди неће трајати дуго, као и да општи карактер предстојеће зиме неће бити у категорији екстремно хладне. Републички хидрометеоролошки завод, на основу регионалног климатског модела, процењује да ће децембар, за територију Србије, бити у границама нормале, јануар за 2-3 степена топлији и фебруар за степен топлији од нормале у односу на стандардни референтни период од 1961. до 1990. који се узима за поређење – истиче професор др Југослав Николић. Такође, у региону југоисточне Европе, на основу 12 глобалних нумеричких модела процењује се да ће ова зима бити барем у оквиру нормале или топлија. Шанса да следећа зима буде хладнија је испод 20 одсто, каже наш саговорник. Статистика о зимама води се од када постоје инструментална мерења метеоролошких величина, која у Србији имају дугу традицију. Метеоролошка мерења започео је у Београду професор Лицеја и члан Друштва српске словесности – Владимир Јакшић,1848. године, да би се већ 1857. године успоставила мрежа од 27 метеоролошких станица на територији тадашње Кнежевине Србије. Историјски гледано, познато је да су се записи о времену водили током великих битки, а у насељеним местима велики догађаји су били повезивани са временом. То су углавном описи времена, а не егзактни подаци, али могу сведочити о неким временским непогодома које су захватиле неко подручје, попут поплава или суша. До сада најнижа температура у нашој земљи била је минус 39,5 степени Целзијуса, измерена на Пештери 1985. године. У Београду је најнижа температура минус 26,2 степена, измерена 10. јануара 1893. године. Анализа сезонских температура ваздуха показује да су најтоплије зиме у Србији биле 2007 (4степена), 1951 (3,8 ), 2014 (3,2 ), 1977 и 2001 (2,9 ), а најхладније зиме1954 (-4,7 степени Ц), 1963 (-3,5 Ц),1985 (-3,4 Ц), 1964 (-2,6 Ц) и 2003 (-1,6 Ц). Последња година са јаком зимом коју памтимо била је 2012. По речима др Николића, сезона 2011/2012. не спада у најхладније зиме у Србији. Током те сезоне издвојио се само месец фебруар, када су многи максимуми оборени (температура, количина падавина, висина снежног покривача ...). У последњих 30 година међу најхладнијим зимама су 1985 (треће место од када постоје мерења) и 2003 (пето место од када постоје мерења). Др Југослав Николић нам објашњава да се у Хидрометеоролошком заводу Србије израђују краткорочне, средњорочне и дугорочне прогнозе времена објективним методом, а такође се израђују климатски сценарији. – Објективни методи прогнозе времена односе се на такозваненумеричке методе прогнозе које почињу да се развијају почетком 20. века. За израчунавање прогнозе времена коришћењем нумеричких модела потребни су најмоћнији рачунари и рачунарске мреже. Методи се базирају на чињеници да наредно временско стање настаје из претходног по законима физике, пре свега динамике и термодинамике. Почетно стање добија се мерењем и осматрањем у довољно густој мрежи станица, по стандардима Светске метеоролошке организације на исти начин, у истом тренутку, свуда у свету, да би подаци били упоредиви. Температура се, на пример, мери на висини од два метра, у хладу. При томе нам за прогнозу нису довољни само подаци из наше земље, већ се врши размена података са читаве хемисфере – истиче руководилац РХМЗ. Колико наука брзо напредује казује и податак да је двадесетих година прошлог века било потребно више од 60.000 људи да ради двадесет четири часа како би направили прогнозу за исто толико времена. Сада су у „игри” хиљаде па и десетине хиљада процесора тако да се за само неколико минута могу добити подаци на основу којих се раде краткорочне прогнозе до три дана и средњорочне од три до десет дана. Два пута годишње, крајем маја и крајем новембра, стручњаци из области југоисточне Европе и Светске метеоролошке организације издају консензус изгледа времена за наступајућу сезону. Научне прогнозе, објективним методама, израђују се за максимални период до седам месеци унапред. Ова врста прогнозе је у почетној фази развоја, па је њихова тачност нижа у односу на краткорочне и средњорочне прогнозе. Ове сезонске прогнозе се по форми разликују од средњорочних и краткорочних, јер се прогнозира општи карактер времена и метеоролошких параметара, односно прогноза се односи на средње месечне вредности (средња месечна минимална температура, средња месечна максимална температура и средња количина падавина). По његовим речима, прогнозе за неколико дана унапред имају веома велики проценат остварљивости, преко 85–90 одсто за првих неколико дана, док дугорочне имају нижу вероватноћу остварења. Он предвиђа да ћемо због климатских промена имати краће епизоде интензивних падавина или ниских температура. Хоће ли бити леденог доба? – Гледајући од времена од када постоји планета земља, смењивала су се ледена и топла доба, али када погледамо временску скалу, говоримо о њиховом трајању од неколико десетина хиљада година и више. Према теорији Милутина Миланковића, ми улазимо у један хладнији период, али када ће се то осетно приметити не можемо рећи у овом тенутку јер су у питању векови и миленијуми – закључује професор др Југослав Николић, директор Хидрометеоролошког завода Србије. Јагоде за Никољдан Екстремна атмосферска догађања у Србији записивали су и наши калуђери. Крајем маја 1459. падао је снег, а јула 1510. „било га је и до четири педља“. Августа 1716. снег je падао пет дана и вода се ледила. Три деценије касније Божић и Богојављење су „били као усред лета, а о Светом Николи у Зворнику људи су брали јагоде”. Од 1813. до 1817. владала је суша, а новембра 1822. „паша Глиша Шпањин прегазио је Дунав код Илока, дубина је била две трећине стаса”. Према запису у књизи у православном манастиру Велика Ремета „године 1746. на Богојављење и на Божић, Сунце је било тако топло као да је лето”. Из записа у Царској библиотеци у Бечу се сазнаје да су у Зворнику, на Светог Николу 1746, виђени људи да носе јагоде. У једном запису који се чува у Народној библиотеци у Београду забележено је да је „првог дана децембра 1651. било љубичица и, свакаквог воћа, да је трава била као да је Свети Ђорђе, да је поп Теодор нашао зрело грожђе”. У Земуну 1834, на Богојављење Сунце је сијало јачим сјајем, а ваздух је био топао као да је пролеће. Према метеоролошким подацима сурове зиме биле су 1949/1950, 1953/1954, 1962/1963, 1968/1969, 1978/1979, као и зима 1982/1983 када је 10. јануара 1983. у Београду измерена температура ваздуха минус 26,20 Ц. Према подацима Београдске метеоролошке опсерваторије, јануар је био необично топао 1899, 1921. и 1936. године. Пророци и видовњаци У недостаткукомпјутера и научних метода у метеорологији у прошлим вековима владали су видовњаци и мистици. Временска прогноза углавном се заснивала на праћењу понашања животиња и биљака, кретању месеца, прелажењу небеских тела, активностима Сунца. У Француској је била популарна чак и метода заснована на понашању паукова. Енглеза Марфија пратила је срећа па је погодио да ће 20. јануара 1838. у Лондону бити екстремно хладно. Због тога је преко ноћи постао славан пророк. Успео је је да прода 45 издања својих „Алманаха” у којима је прогнозирао време и на томе зарадио три хиљаде фунти. Демчински из Русије и Фабл из Немачке постали су познати пророци и изван својих земаља. Понекад су их подржавали научници али и они који се нису разумели у метеорологију. Пророци су опстали и до данашњих дана јер „имају способност” да прогнозирају време за много дужи период од оних које су засноване на научним методама. Али и наука напредује све брже, тако да је тешко сагледати крај новим открићима. За 125 године топлије за степен и по Велики број фактора утиче на климу и климатска колебања, па је изучавање климе и климатских промена прилично компликовано. Према извештајима Међународног панела за климатске промене, утицај човека на промену климе је доминантан од краја прошлог века до данас, али ипак није једини који утиче на промене. Друга школа мишљења не спори да се клима мења али не придаје велики значај утицају човека посебно не сматра да је кривац за отопљење угљен-диоксид већ да је у природи све циклично па се тако смењују и хладни и топли периоди. Оно што је проверљиво и извесно јесте да се просечна температура променила. Средња температура за Београд, на основу мерења у последњих 125 година (1888–2013), повећала се за 1,6 степени. Према најновијим климатским сценаријима (извештај Међународног панела за климатске промене) прогнозира да ће температура ваздуха до краја 21. века порасти преко 1,5 степени, у односу на период 1850–1900. односно од 0,3 степена до 1,7 степени, у односу на 1986–2005. Такође, отопљење ће варирати од деценије до деценије и неће бити исто у свим регионима. Управо зато што сви сценарији дају отопљење, међународне институције позивају на глобалну акцију у погледу ублажавања климатских промена и предузимања неопходних мера адаптације.

Прочитајте још:ПРОМАШИЛИ ПРОФЕСИЈУ: Овако српски политичари певају по кафанама! (ВИДЕО)

Извор: Политика