БЕОГРАД - Породична слава уврштена је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, што представља први упис културних добара из Србије на ову листу.
Одлуку о упису славе на Унескову листу донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа на редовном заседању одржаном данас у седишту Унеска у Паризу, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. Помоћник министра културе и информисања Србије за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча-Мунтеан истакла је да је упис на Репрезентативну листу Унеска од великог значаја за српску културу и њено нематеријално насљеђе. "Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији", нагласила је Мунтеанова. Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа, а исте године почела је примена Конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу. За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања Србије. Номинацију Породична слава за упис на листу припремио је Етнографски музеј у Београду. Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом "слава" или "крсно име" обликован у српској средњовијековној држави. Он је појаснио да данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница, те да се значај славе уважава и на индивидуалном и на општедруштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално насљеђе.
Прочитајте још:Сутра почиње Божићни пост
Центар за нематеријално насљеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва. Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што све заједно учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост. Извор: СРНА
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма 
