Правда

Овим ужич­ким са зе­мље упра­вља сред­њо­шко­лац Вук Па­пић, та­лен­то­ва­ни фо­то­граф и сни­ма­тељ. И ни­ког Вук не про­во­ци­ра већ за­ра­ђу­је: из птич­је пер­спек­ти­ве сли­ком и сним­ком бе­ле­жи свад­бе­на ве­се­ља, ту­ри­стич­ке објек­те за про­спек­те, па­но­ра­ме на­се­ља, ра­зна зби­ва­ња... Хва­ли ов­де и ста­ро и мла­до овог уче­ни­ка за­вр­шне го­ди­не Тех­нич­ке шко­ле да је вешт у фо­то-сни­ма­тељ­ском по­слу, не­у­мо­ран да са­ти­ма фотографише и сни­ма све што му се тра­жи, по­све­ћен по­пут ис­ку­сног про­фе­си­о­нал­ца. А иза ње­га су го­ди­не ба­вље­ња овим за­на­том, на­гра­де на из­ло­жба­ма умет­нич­ких фо­то­гра­фи­ја, со­лид­на за­ра­да (од свад­би и ма­ту­ра на­ро­чи­то), иако ће тек за два­де­се­так да­на би­ти пу­но­ле­тан. Па и уме­ће упра­вља­ња дро­ном, ко­ји Вук нај­ма­ње јед­ном сед­мич­но по­ди­же за­рад сни­ма­ња. – Овом ле­те­ли­цом, ко­ју ми је отац на мој на­го­вор за по­тре­бе сни­ма­ња про­шле го­ди­не ку­пио, упра­вља се уз по­моћ ста­ни­це на зе­мљи, где имам ди­рек­тан пре­глед шта ка­ме­ра на дро­ну у том тре­нут­ку сни­ма. Та ста­ни­ца је по­пут ма­лог кок­пи­та у ави­о­ну, у ру­ка­ма су ми џој­сти­ци, ко­ман­де бе­жич­не, све је на ба­те­ри­је. Ви­део сам то на ин­тер­не­ту, па по­же­лео да имам, мо­же се на­ба­ви­ти по це­ни од не­ко­ли­ко сто­ти­на па до ви­ше хи­ља­да евра. И мно­го па­жње и уме­ћа по­треб­но је да би се овом спра­вом упра­вља­ло, при че­му ми је зна­ње из ви­део-игри­ца по­мо­гло – при­ча Вук.

Прочитајте још:ВИДЕО (18+): Најбоље секс сцене југословенске кинематографије

Тек на­кон три-че­ти­ри ме­се­ца уса­вр­ша­ва­ња из­ве­штио сам се у ко­ри­шће­њу хе­ли­коп­те­ра, ма­да се сва­ком упо­тре­бом спо­зна­је но­во. Нај­да­ље сам га слао око по­ла ки­ло­ме­тра да­ле­ко, с тим што је нај­бе­збед­ни­ји лет до 300 ме­та­ра. Ко­ри­стим га че­шће за ви­део-за­пи­се не­го за фо­то­се, на­ро­чи­то код вен­ча­ња: љу­ди све ви­ше тра­же да се са не­ба гле­да­ју. А обич­не си­ту­а­ци­је сни­ма­не из ви­си­не до­би­ја­ју за­ни­мљив угао, друк­чи­је ви­ђе­ње сва­ко­дне­ви­це, то је но­ви иза­зов – каже Вук Папић. Мно­ге свад­бе из дро­на је сни­мао, а не­при­јат­но­сти, сре­ћом, ни­је имао. От­кад се о оном ал­бан­ском дро­ну го­во­ри, сва­то­ви са ве­ћом па­жњом по­сма­тра­ју овај Па­пи­ћев с ка­ме­ром ко­ја их сни­ма, стал­но га о по­је­ди­но­сти­ма за­пит­ку­ју. При то­ме, кад же­га усред ве­се­ља при­ти­сне, озно­је­ним тру­ба­чи­ма про­пе­ле­ри те ле­те­ли­це по­себ­но го­де: рас­хла­ђе­ње им та­ко сти­же из ви­си­не, из­над њих. – Онај ко дро­ном упра­вља мо­ра да бу­де вр­ло па­жљив да дру­ге на угро­зи. Да има до­ста прак­се пре не­го што спра­ва по­ле­ти из­над мно­гих гла­ва, о че­му во­дим ра­чу­на. Сни­мао сам из ње­га, по на­руџ­би, и ку­ће за про­да­ју и из­да­ва­ње на Зла­ти­бо­ру, па­но­ра­му Ужи­ца и окол­них ва­ро­ши, се­ла овог кра­ја, низ обје­ка­та – на­бра­ја овај сред­њо­шко­лац. У фо­то­гра­фи­ју се он за­љу­био још у основ­ној шко­ли. Ву­ков отац Не­дељ­ко Па­пић де­це­ни­ја­ма се ба­ви тим за­на­том, вла­сник је фо­то-сту­ди­ја „Хо­ли­вуд“ у Ужи­цу, па се и син уз оца за овај по­сао за­ин­те­ре­со­вао. – От­крио сам у фо­то­гра­фи­ја­ма сво­ју кре­а­тив­ну стра­ну, до­бро ис­ко­ри­стио то што ми је отац фо­то­граф. На­у­чио ме је бар 80 од­сто оно­га што знам. Та­ти­на стра­на успе­ха је и на­ша са­вре­ме­на фо­то и ви­део опре­ма ко­јом рас­по­ла­же­мо (апа­рат „ни­кон Д 810” по­след­ње ге­не­ра­ци­је, ка­ме­ре и оста­ло), а у шко­ли сам на сме­ру ди­зај­на. Већ че­ти­ри го­ди­не за­ра­ђу­јем од ба­вље­ња овим по­слом, про­ши­ри­вао сам зна­ња на мно­гим кур­се­ви­ма, по­све­ћен и мод­ним фо­то­гра­фи­ја­ма. На­ме­ра­вам да упи­шем сту­ди­је ка­ме­ре – ка­зу­је Вук, а ми смо по­раз­го­ва­ра­ли и са ње­го­вим оцем Не­дељ­ком, по­но­сним на кре­а­тив­ност и упор­ност свог си­на. – Ву­ка сам увео у ове во­де на ње­го­ву ве­ли­ку же­љу и од­лич­но се сна­ла­зи. Што се ти­че дро­на, њи­ме он пра­ви сјај­не сним­ке са ви­си­не и за­ра­ђу­је, а зна­ња око ком­пју­те­ра и ви­део-игри­ца, ко­ја по­се­ду­је це­ла ње­го­ва ге­не­ра­ци­ја, и те ка­ко су му у то­ме по­мо­гла. За­то ка­жем: ро­ди­те­љи не за­бра­њуј­те де­ци да вре­ме про­во­де уз ви­део-игри­це, мо­жда од то­га бу­де ко­ри­сти – у ша­ли и зби­љи при­ча ста­ри­ји Па­пић. Извор: Политика