Књига је проткана подацима о средњевековном и нововековном стварању данашњих нација у Западној Европи и о градњи њихових језика, при чему се лако уочава, да су српски антички и средњевековни верски и државни симболи коришћени (у Средњем веку) на територијама данашње Италије, Француске и Немачке. У књизи је реч, првенствено, о времену Карла Великог – 8. и 9. век Нове ере. То је владар који се представља и Французом и Немцем (мада су Французи припадници Романа, а Немци припадници Германа), али је најзанимљивије, да је на француској фресци, Карло Велики усликан 800. године Нове ере као дечак, а на немачкој фресци (исте године) као старац. Обе фреске представљају крунисање Карла Великог у Цркви Светог Петра у Риму – 25. 10. 800. године! Крунисање обавља папа Лео Трећи, а писац Николић наводи, да тада није постојала титула папе.
Писац се осврће на дела српског историчара, Слободана Филиповића, који је установио, да су српски (словенски) преци у древна времена и у Средњем веку користили љиљане као верске и државне симболе. Они су у Антици били на одећи српске Богиње Сербоне, а представљали су симболе: наде, чистог духа и зачећа. Ови симболи су били изузетно поштовани и у држави Србији, у време династије Немањића. На немачкој фресци је хаљина Карла Великог осликана српским љиљанима, а они су видљиви и на заставама Карла Великог. На немачким заставама је и српски двоглави орао, који је био део средњевековних грбова српских владара и племића. Двоглави орао је и у данашњем српском грбу.
Прочитајте још:Ови српски симболи су истоветни и на француској фресци – крунисања Карла Великог.
И на другим сликама Карла Великог, одећа му је увек украшена српским љиљанима. Извор: Правда
