Правда

Под вођством хрватског неуролога Пашка Ракића тим научника провео је истраживање током којег је утврђено да ултразвук штети развоју мозга нерођених мишева, те да би на исти начин могао деловати и на децу. Резултати наведеног истраживања у августу 2006. објављени су у угледном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, а одјекнули су и у бројним светским медијима, укључујући Си Ен Ен, Ројтерс и Њујорк Тајмс. Др. Ракић додатно је истакнуо да је нужно спровести даља истраживања у циљу утврђивања стварне опасности ултразвука и трудницама саветовао да га не користе пречесто, поготово не због радозналости. У чему се крије опасност Током развоја мозга фетуса неурони се постављају на свој коначни положај у можданој кори, што је од велике важности за касније нормално функционисање мозга у целини. Но, након што су скотне мишице биле изложене ултразвуку дуже од 30 минута, показало се да одређени број неурона није успео заузети правилан положај у можданој кори, него је заостао у дубљим слојевима мождане коре или у белој твари мозга. Резултати тог експеримента изузетно су важни с обзиром на то да се поремећаји у миграцији неурона држе једним од могућих узрока низа неуролошких и психичких болести и тегоба, попут дислексије, аутизма, менталне ретардације и шизофреније. Наиме, за време прегледа ултразвуком, дете – а особито његова глава - изложено је бомбардовању брзог млаза високих фреквенција звучних таласа. За те таласе већ раније је утврђено да могу нанети штету хромозомима те изазвати станично загреавање и тако оштетити станицу и успорити њен развој. Ударац на гене Резултати неколико ранијих студија показали су да дуже и вишекратно излагање ултразвуку, осим на развој мозга може утицати и на мању порођајну тежину. Такође, таква деца након рођења чешће постају леваци те спорије развијају способност говора. Надаље, амерички научници су још током 90-их година 20. века установили да ултразвучно загреавање ткива може довести до крварења у цревима. Након тога кренуло се у подешавање снаге апарата с циљем уклањања те опасности. Научници универзитета у Даблину открили су да ултразвук ствара промене у станицама. У њиховом истраживању 12 мишева било је подвргнуто деловању ултразвука од 8 MHz у временском раздобљу од 15 минута. Притом ваља имати на уму да снимање ултразвуком током болничког прегледа може трајати и до сат времена, уз коришћење фреквенција од 3-10 MHz. Руски научници под вођством П.П. Гарјајева, научног сарадника Руске академије наука, тврде да ултразвук – који се годинама држи сигурним и нешкодљивим – поуздано може оштети генетски склоп. Његов тим је на темељу вишеструких истраживања дошао до запањујућег закључка да ултразвук представља израван ударац на гене. Током излагања ултразвуку молекуле ДНК доживљавају снажан потрес након којег се тешко опорављају. Даљим истраживањима утврдили су да се током ултразвучног зрачења двоструке спирале ДНК расплићу па чак и кидају. Ти експерименти – наводи Гарјејев – показују да ултразвук не изазива само механичка оштећења него и изобличење поља ДНК. То значи да у наследном програму може доћи до прекида: изобличена поља ће формирати оштећена ткива из којих се не може развити здрав организам. Беспотребно излагање ултразвуку Нажалост, између осталих разлога везаних уз надзор развоја плода, у данашње време врло је популарно подвргнути се ултразвуку како би се добила прва слика за албум будућег детета или први видео снимак, тј. 4Д ултразвук за кућни видео. Притом нико не мисли на могуће краткорочне или дугорочне последице по здравље детета. Амерички савез лекара јасно се изразио против непотребног излагања ултразвуку у циљу: одређивања пола детета утврђивања недеље трудноће (старости плода) потврде вишеплодне трудноће утврђивања положаја плода у материци Упркос томе, ултразвук се и даље користи у те сврхе иако се – осим утврђивања пола детета – сви остали подаци могу сазнати уобичајеним прегледом рукама искусног гинеколога и уз помоћ фетоскопа или стетоскопа којим се могу открити откуцаји срца. Заправо, ултразвучни преглед који се рутински изводи на здравим трудницама не чини никакву разлику која би унапредила здравље њихове деце. Начелно, ултразвучни преглед показао се корисним само у мањем броју специфичних случајева кад је дијагноза остала нејасна након испитивања историје болести и клиничког прегледа. Из тог разлога, неопходно је истакнути разлику између његове употребе у случају потребе и рутинске, која је постала делом уобичајене (беспотребне) процедуре. Узевши у обзир да поједине животиње, попут делфина и китова, ултразвук користе као оружје којим ошамућују рибе, заиста је невероватно како га лакомислено користимо за дијагностику. Некада се сматрало и да је РТГ преглед у трудноћи безопасан па се установило да то није тако. Иако би историја требала бити учитељицом живота, опрез упорно изостаје или се занемарује у корист различитих интереса који најмање имају везе са здрављем.

Прочитајте још:Рецепт за дуг живот стар 1500 година: Тајна Шаолин свештеника у 10 корака!(ВИДЕО) Како за 5 минута излечити цурење носа

Извор: Алтернатива за вас