Правда

Писало се и о отровним јабукама, чак и „проблематичним” домаћим малинама, недељама испредале приче о афлатоксинима. И на крају, ником ништа. Овакве приче, по правилу, у нашој јавности одмах добију невероватан одјек. Довољан је само један застрашујућ наслов и готово. Непроверена информација, гласина, без иједног стручног мишљења, постаје тема о којој причају сви, одреда бесни на институције, инспекције, државу... Недавно истраживање Асоцијације потрошача Србије о томе колико се читају декларације показало је да 10 одсто испитаника то не чини никада, а 70 процената само понекад. Осталих 20 одсто прочита шта му поручује произвођач, пре него што отвори новчаник и купи производ. Ти су, можда, прочитали да лимунова кора обично није за јело, по препоруци произвођача. Међутим, то је само део проблема. Други се односи на то да нико, кад се прашина слегне, не одговара за ширење непроверених вести и изазивање панике на тржишту. Али код нас нема одговорности ни за крупније ствари од киселог лимуна и отровних гласина. Због тога и овај пример мора да буде последње упозорење за државу да што пре изгради систем, да оформи неко тело које би сваки пут у оваквим ситуацијама било глас разума. Ауторитет. Да грађани, потрошачи одмах препознају јевтини сензационализам и да се не поводе за њим. У случају лимуна, требало је већ у прва 24 сата, најкасније, да држава (њена министарства или инспекције) одмах изађе са доказом да се увоз јужног воћа помно контролише и да је супстанца о којој се прича на дозвољеној листи у ЕУ. Са таквим системом за брзо реаговање избегла би се паника, а јавност знала да разликује вести које им се пласирају. Наравно, тај исти државни орган мора да реагује чак и пре новина ако се догоди нека „ванредна ситуација”. Да заустави промет или алармира јавност да не троши неки артикал, а не да чека да новине дигну прашину па да онда реагују. Тада је све касно. Млеко је просуто. Овакав систем нам је потребан све док не постанемо део Европске уније, јер тамо и те како добро функционишу институције за храну –RASFF, и непрехрамбене производе RAPEX. Та два система потрошачима, али и медијима омогућавају да у сваком тренутку провере да ли је неки производ из било ког разлога сумњив.

Прочитајте још:(ВИДЕО) ИНЦИДЕНТ: Операцијом „Шлауф“ против „Београда на води“

Проф. др Весна Матовић, са Катедре за токсикологију Фармацеутског факултета и председник Удружења токсиколога Србије каже да је време да се и у нашој јавности крене са едукацијом потрошача у овој области. Удружење има идеју да организује едукацију новинара на тему основних појмова о токсикологији, како би што објективније могли да информишу јавност у неким сличним ситуацијама. „Ја разумем трку за вешћу, чак и сензационализмом, али то не може да се ради на штету грађана и потрошача који немају други начин да се информишу о неком проблему. Било да је реч о лимуну, јабукама или било којој другој недоумици коју смо имали у јавности и која је, због лошег извештавања, оставила траг и направила штету, објаснила је др Матовић.