Правда

Током расправе пред скупштинским Одбором за Косово и Метохију о нерешеним злочинима над Србима на Космету од 1998. године, сарадњи државних органа са Еулексом и раду Тужилаштва за ратне злочине, јуче је у јавност изашло много више детаља него што се то свидело појединим званичницима Тужилаштва. Није било у питању откривање службених тајни, којима су били ограничени представници Тужилаштва и чланови Одбора који су добили поверљиве извештаје, него су проблем изазвале оптужбе да је Тужилаштво за ратне злочине неуспешно у доказивању злочина над Србима и другим националним заједницама на Космету. Председник Одбора Милован Дрецун (СНС) поставио је присутним члановима Тужилаштва десетак питања везаних за то што Србија већ 16 година нема готово никакве резултате у процесуирању злочина над Србима на КиМ. Чланови Тужилаштва су се бранили да су ипак постигли одређене резултате, као и да је међународна атмосфера ненаклоњена Србима. Поједини чланови Одбора предложили су оснивање посебног државног тела које ће се бавити овим питањем, када већ Тужилаштво није успешно у томе, а представник опозиције Горан Богдановић (СДС) предложио је да се страсти смире и да се следећа седница Одбора одржи у Тужилаштву, како би се могло разговарати без присуства медија и без опасности да се изнесу службене тајне. Заменик тужиоца за ратне злочине Драгољуб Станковић је као известилац изнео низ проблема у процесуирању одговорних за злочине над Србима, од тога да су осумњичени недоступни правосудним органима, да је српским тужиоцима онемогућен приступ доказима и сведоцима на КиМ, до тога да „државе које су признале независност Косова не желе да изруче своје осумњичене држављане”. Станковић је критиковао и тужиоце Еулекса који дозвољавају махинације са оптужницама и „трапаво реагују”. Указао је да је до ослобађајуће пресуде суда у Приштини Фатмиру Љимају дошло због неадекватног реаговања тужиоца Еулекса, који није „заштитио сведока који је касније извршио самоубиство под чудним околностима”. „Велики је проблем притиска на сведоке, доласка до документације и то је нарочито изражено на Косову“, упозорио је заменик тужиоца, али и додао да се чудне ствари догађају и у нашем правосуђу. У предмету против „ораховачке групе” један осумњичени је изручен Србији али је пред Вишим судом ослобођен пошто судско веће „није поверовало сведоцима”, након чега је пуштен на слободу и више није доступан правосудним органима у поновљеном поступку. Занимљиво је да су у поступку за исти злочин, који се водио на Косову, двојица осумњичених осуђени, на основу исказа истих сведока којима су, како је рекао Станковић, „Еулексове судије поверовале”. Као посебан проблем у сарадњи са Еулексом Станковић је навео Уредбу Владе Србије из марта 2013. године о процедурама која „још више компликује и одуговлачи сарадњу”. „Мени се чини да то више личи на процедуре између две државе, јер захтева укључивање већег броја институција у извршној власти што продужава време за прибављање документације, као и сарадњу”, рекао је Станковић и додао да је управо због те уредбе два пута враћен са КиМ. Он сматра да би требало формирати посебан орган у Србији који би сарађивао са специјалним истражним тимом из Брисела и донети закон којим би му се дала посебна снага. Тужилаштво Србије за ратне злочине је у 14 предмета завршило истрагу против 95 бивших припадника ОВК осумњичених за злочине над 113 Срба и неалбанаца почињене од марта 1998. до 1999. али су процеси прекинути јер власт у Приштини не жели да их изручи. Такође је указао да постоји проблем са Интерполовим потерницама за тим лицима због тога што државе које су признале Косово нерадо изручују своје држављане Србији. Станковић је навео да су до сада изручена само три лица, док је једно са потернице ухапшено на прелазу Мердаре. Члан овог одбора и посланик СНС Момир Стојановић констатовао је да се из излагања заменика тужиоца види немоћ Тужилаштва, а присутне представнике је упитао како су били тако ревносни у случајевима у којима су Срби оптужени за злочине, па су предали све што се од њих тражило, па и сву документацију како би се доказала командна одговорност. „Коме се то додворавамо? Док не научимо да поштујемо себе, неће нас ни други поштовати”, рекао је Стојановић и позвао представнике Тужилаштва да кажу ко их и чиме спречава да раде свој посао. Заменик тужиоца Бруно Векарић видно изнервиран излазио је два пута за говорницу и одговарајући на критике које су упућене Тужилаштву рекао да „укидање пресуда није до Тужилаштва, него је то ствар судова и да зато не треба давати политичке квалификације”. Векарић је констатовао да је заменик тужиоца Станковић био скроман у свом извештају па није навео да су припадници МУП-а на различите начине анализирали изјаве 432 лица, од тога је њих 120 разговарало са истражним органима а 30 ће се појавити пред различитим судским већима, укључујући и међународне, па ће се на тај начин „чути глас о злочинима над Србима”.

Прочитајте још:Ево доказа колико је држава признало независност Косова

Извор: Политика