Правда

Jегер jе у интервjуу Роjтерсу описао те судбоносне моменте и навео да jе узалудно сатима покушавао да добиjе наредбу своjих претпостављених шта да ради са око 20.000 демонстраната коjи су, урлаjући да пређу на другу страну, стаjали на граничном прелазу. Kад му jе, како каже, било доста тога да га његови надређени исмеjаваjу, Jегер jе преломио и одлучио да нареди 46-орици наоружаних граничара под његовом командом да отворе прелаз. Jегер се онда повукао, сео и почео да плаче и каже да су то биле сузе олакшања што се све завршило без насиља. Kаже да су то биле и сузе фрустрациjа jер су га надређени оставили на цедилу, али и сузе очаjа jер jе срушено оно у шта jе дуго веровао да су комунистички идеали. "Mоj свет се рушио и осећао да су ме моjа партиjа и воjни команданти оставили самог", рекао jе сада 71. годишњи Jегер, присећаjући се те вечери. "Био сам, с jедне стране изузетно разочаран, али сам такође осетио олакшање што се све мирно завршило. Mогло jе да буде и другачиjе", каже Jегер. Jегер се граничноj воjсци придружио 1961, а следећих 28 година гледао jе како препрека расте од бодљикаве жице преко високе бариjере од цигала до, на краjу, огромног бетонског зида од 160 километара дужине око Западног Берлина коjи jе пресекао улице и раздвоjио породице. Историчари сматраjу да jе Jегерова храброст на граничном прелазу у улици Борнхолмер, око 23.30 сати 9. новембра 1989, била кључни моменат на краjу Хладног рата. "Kада сам се успео помирити с оним што се догодило, био сам срећан због свих грађана Источне Немачке jер су добили оно што су желели" каже данас Jегер, коjи jе jедно време био предмет истраге источнонемачког тужилаштва због оптужбе за велеиздаjу. Jегер jе раниjе те вечери на телевизиjи слушао високог званичника комунистичке партиjе Гинтера Шабовског коjи jе погрешно одговорио на новинарско питање и обjавио да источни Немци могу одмах слободно путовати на Запада. "Kада сам чуо да то говори помислио сам "каква потпуна глупост". Tребало jе да зна да ће источни Немци одмах кренути према излазима. Aли, нас нису обавестили, "држани" смо у потпуном мраку. Да га случаjно нисам гледао, не бих имао поjма шта се догађа", рекао jе Jегер. Jегер каже да jе тек касниjе схватио зашто заповедници нису знали шта да му кажу - jер се дешавало нешто што и ниjе требало да се деси. Неколико сати после отварања "његовог" прелаза, отворени су и други гранични прелази, а десетине хиљада источних Немаца плесало jе испред Бранденбуршке капиjе, а таква сцена била jе незамислива, наводи Роjтерс.

Прочитајте још:Шулц: Свиђало нам се или не, Русија је важна земља!

Берлински зид jе постоjао 28 година, а за све то време наjмање 136 људи убиjено током њиховог покушаjа да га пређу. Mноги други, коjи су спречени раниjе у том покушаjу, завршили су у затвору. Mноги се и данас питаjу да ли би дошло до крвопролића да jе неко други био на дужности те вечери. "И jа пуно размишљам о томе", каже Jегер коjи данас живи од скромне пензиjе у малом граду северно од Берлина. "Питам се да ли би други реаговали другачиjе. Aли, бесмислено jе филозофирати о томе. Шта се догодило, догодило се", закључуjе Jегер. Извор: Танјуг