БЕОГРАД - Званични захтев Хрватске, којим ће од Србије тражити две милијарде евра за своја улагања у обреновачку електрану, „кува“ се ових дана у загребачкој влади, пишу Вечерње Новости.
Док хрватски енергетичари размишљају о томе колико да траже бесплатних киловата за наводни део у ТЕНТ пре распада Југославије, Србија своју имовину, коју је оставила иза границе, ишчекује законским путем - дуго чеканом сукцесијом. Иако Београд има 20 пута већа потраживања од Загреба, наши суседи са Запада не желе да сведу укупне рачуне већ да новац добију - одмах! Из Хрватске електродистрибуције ХЕП израчунали су да су пре распада Југославије за обреновачку електрану издвојили средства која се данас мере износом од мало више од две милијарде евра, па ће на адресу наше владе ускоро послати ова потраживања. Ипак, проблем настаје јер уколико би Хрватска потраживала од Србије новац на основу улагања у својину, онда би овај случај потпадао под споразум о сукцесији и био би решаван у оквиру деобног биланса између бивших југословенских република, на шта наша земља и чека. Ако је, пак, потраживање базирано на облигационом односу, то јест конкретном уговору, Хрватска би преко суда могла да тражи новац. Проблем је, међутим, како је за „Новости“ потврђено на београдском правном факултету, што је у том случају потраживање - застарело!
Прочитајте још:АНАЛИЗА: Да ли је Шешељ политичка бомба!?
Став Хрватске да тражи новац који је уложила у Србију, уколико се покаже као тачан податак, валидан је, сматра Љубоград Савић, професор Економског факултета у Београду. Ипак, пре него што своја потраживања и ставе на папир у форми адвокатског захтева, морају да сведу и рачуне на другој страни. - Хрвати могу да траже шта су уложили, али треба да буду свесни да, када би Србија урадила то исто, наши суседи би били у дебелом минусу - каже Савић. - Несразмера између хрватског и српског улагања у периоду заједничке државе је огромна, и то у корист Србије. Неупоредиво смо ми више новца дали у инфраструктурне, енергетске, војне објекте него што је Хрватска улагала код нас. Савић напомиње да засада није урађена ниједна детаљна студија која би пописала колико је која република улагала код суседа у заједничкој Југославији, па је зато неумесно и да Хрватска лицитира са својим бројкама. Извор: Вечерње Новости / Правда
МИША ЂУРКОВИ: Пикси Вучићу! 
