Правда

Јуче се навршило тачно пет месеци од када су завршени парламентарн избори, одржани 8. јуна, а Косово и даље нема конституисану скупштину нити владу. Ушли смо у шести месеци како Косово нема формиране институције, а иако је 7. новембра коалиција ВЛАН која има 63 посланика одустала од функције предеседника скупштине Косова и изразила спремност да (како налаже одлука уставног суда) изгласа кандидата ДПК за председника скупштине, што би отворило пут за формирање владе, изгледа да ни такав приступ није довољан лидеру ДПК Хашиму Тачију, пишу приштински медији. Тачи сада жели да се пре избора председника скупштине Косова потпише политички споразум са неким од политичких партија које чине коалицију ВЛАН (Демократски савез Косова, Алијанса за будућност Косова, Иницијатива за Косово и покрет Самоопредељење) како би гарантовали да ће његова партија ДПК бити и део владе Косова. У супротном, како је најавио Тачи у медијима, конституивна седница скупштине Косова неће бити сазвана, или ће бити сазвана али његов ДПК неће на њој учествовати. Многи експерти изнели су своје процене даљег распелта ситуације, при чему је посебно занимљиво мишљење експерата за уставно право шта ће се десити ако председавајућа скупштине Косова Флора Бровина, која долази из редова Тачијеве партије не буде сазвала конституивну скупстину или ће је сазвати а на њој неће учествовати посланици највеће парламентарне групе ДПК којој и припада место председника скупштине Косова. Према њиховој оцени, у случају да Бровина не сазове наредне недеље конституивну скупштину Косова онда се Тачијевој партији то може вратити као бумеранг са уставног аспекта. Наиме, у том случају Бровина би била смењена и најмлађа посланица скупштине Косова (у овом тренутку је то Теута Ругова из редова ДСК) мозе да сазове конститувну скупштину и да парламентарна већина изабере председника скупштине и остале органе скупштине. Несазивање скупштине од стране Бровине значило би по правилнику рада скупштине Косова одбијање сазива и то аутоматски значи и кршење устава Косова. Даље, у случају да Бровина сазове скупстину али се на њој не појаве посланици ДПК онда се то тумачи такође као одбијање преузимања одговорности у скупштини од стране ДПК што може да производе питање коалиције ВЛАН за Уставни суд како треба даље поступити када највећа парламентарна група у скупштину, али која нема већину не жели да учествује на конституивној седници скупштине Косова. У скупштини Косова до сада није било таквог примера, али логика правног аспекта каже да се тиме такође крши устав Косова зато што једна парламентарна партија бежи, односно не жели да преузе одговорност која јој следи и самим тим то право се пребаци другој највећој парламентарној групи (што је у овом тренутку ДСК) и креће се у процедуру формирање органа скупштине и бирање председника скупштине Косова. Као треће, преседница Косова, а то недавно рекла и америцка амбасадорка Трејси Џејкобсон, нема законског и уставног права да распише ванредне изборе, јер да би расписала треба прво да се конституише скупштина и да потом за изборе гласа 81 посланик или две трећине посланика скупстине Косова. Када смо код ванредних избора лидер ДПК Хашим Тачи већ најављује да средњег решења не може бити: или ће ДПК имати и функцију председника скупштине и бити део владе Косова, или ће се ићи на ванредне изборе. Међутим, порука америчке амбасадорке била јасна - нема ванредних избора и нема премијера којег могу да предлажу међународни фактори. С друге стране, коалиција ВЛАН и листа "Српска" али и несрпски и неалбански посланици су се изјаснили да су против ванредних избора. Коалиција ВЛАН је поручила Тачију да "ако жели нека сам иде на изборе, ми имамо парламентарну вечину и док постоји парламентарна већина могу се формирати и институције Косова".

Прочитајте још:Италијани, Пољаци и Финци поручили: Европа се брани на мосту у Косовској Митровици!Јово Бакић: Вучића чека пакао кад се Шешељ врати!

У случају да лидер ДПК не жели никако да напусти власт онда преостају још две опције, наводе медији: прва је да међународни фактор изврши притисак на Тачија да преузме функцију председника скупштине и да буде конструктивна опозиција. Друго, ако ни међународни фактор не буде могао да убеди Тачија да одустане од амбиција за премијера и владу онда остаје најава која се сваког дана чује у Приштину да грађани путем протеста, демонстрација или револуцијом руше мањинску власт Тачија. Што се тиче питања ко ће бити будући премијер нове владе Косова, према најавама из ВЛАН, то питање ће се решити унутар тог коалиционог блока. До сада по потписаним политичким споразумима лидера политичких партија које чине коалицију ВЛАН једнини номиновани канидат за премијера остаје Рамуш Харадинај. Ипак, то питање може доћи на дневни ред само када буде конституисана скупштина Косова, јер је све и даље отворено. Извор: Танјуг