Правда

Израда тог закона почела је више од шест година и до прошле године, предлог нацрта закона садржавао је решења која су била усклађена са ставовима АКС, која је учествовала у његовој изради. Најновија верзија, међутим, садржи неприхватљива решења, јер по ставу АКС, цео закон је сада тако осмишљен да је противан Уставу, како у погледу регулисања питања ко се појављује као пружалац бесплатне правне помоћи, преко начина на који се врши регистрација пружалаца помоћи, тако и начина и поступка вршења контроле квалитета. У Адвокатској комори Србије тим поводом је данас одржана трибина и изнети одређени предлози на којима ће адвоактура инсистирати да се нађу у тексту закона. Члан Управног одбора АКС Биљана Бјелетић рекла је Тањугу да је циљ овог закона - једнак приступ правди свим грађанима, те да они који због својих материјалних могућности нису у стању да себи обезбеде квалитетну правну помоћ могу да се обрате неким службама. Зато је, како је навела, потпуно несхватљиво да се као круг пружалаца помоћи појављује широк круг како невладиних организација, тако правних клиника правних факултета. Систем бесплатне правне помоћи требало би установити тако да се искористе сви могући капацитети да би он био што јефтинији, напоменула је Бјелетић и подсетила да Устав предвиђа да правну помоћ пружа адвокатура и службе бесплатне правне помоћи које се формирају при јединицама локалне самоуправе. Према њеним речима, средства која буду предвиђена за имплементацију тог система, треба да буду усмерена ка корисницима, а не на велику организациону структуру, и да га поједе администрација - улагањем у нека тела и њихово функционисање. Указујући да се бесплатна правна помоћ организује у оквиру примарне помоћи - која се састоји у пружању бесплатних правних савета и секундарне - која се односи на заступање, у већини законских решења земаља ЕУ и региона секундарну правну помоћ пржају искључиво адвокати. Према томе АКС би требало да буде та која би организовала и сачињавала листу адвоката који желе да учествују у систему бесплатне правне помоћи и тај списак би достављала Министарству правде, напоменула је она. Међутим, како је указала, Министарство правде је предвидело да оно води регистар пружалаца бесплатне правне помоћи. "По начину на који је садашњим нацртном предвиђено да се врши контрола и у контексту Закона о јавном бележништву и других закона који су претрпели измене, види се да се води 'подржављење адвокатуре', што неминовно поставља питање сукоба интереса", нагласиле је Бјелетић. Према њеним речима, сада је систем постављен тако да држава организује бесплатну правну помоћ, држава је плаћа, контролише, одлуцује ко ће бити прималац и ко пружалац те помоћи. Поставља питање да ли тај једнак приступ правди апсолутно подрзумева и независност у погледу таквих странака и њихов једнак положај као и других странака које плаћају адвокатске услуге.

Прочитајте још:Угрожавање права притвореникa ће успорити пут Србије ка ЕУ

Односно, како примаоци бесплатне правне помоћи да знају да ће имати непристрасну правну помоћ у односу на државу, поготово када се ради о споровима против државе - када на пример лице тужи локлану самоуправу или неки државни орган, навела је она. Према њеним речима, сада је немогуће тражити измене појединих чланова, већ би требало мењати читаве главе у нацрту закона. Предлог АКС је да се око тог закона постигне договор о кључним питањима који би био прихватљив и за Министарство правде и за АКС у оквиру радне групе у којој су били и представници адвоактуре, рекла је Бјелетић. Иначе Закон о бесплатној правној помоћи предвиђа као кориснике помоћи лица која су иначе користиници социјалне помоћи, децу као и одрасле жртве насиља у породици, лица са инвалидитетом, мајке које примају дечији додатак. Предлог Закона о бесплатној правној помоћи је трећа верзија овог закона у последњих седам година коју је израдила радна група коју је формирало Министарство правде. Извор: Танјуг