Правда

Вероватно нема особе у западном свету која барем једном у животу није попила Аспирин, као што ће се тешко пронаћи она која није пробала Кока-Колу. Многи имају Фолксвагенове, Опелове, Фордове или БМВ-ове аутомобиле, неки се на послу возе у Thyssen-Kruppovim лифтовима, носе Хуго Бос одела и користе ИБМ-ове компјутере, можда су осигурани код Allianza, а у паузи поједу неки Нестлеов производ. Али тек ретки размишљају о томе или уопште знају да су те компаније само неке од оних које су лукративно пословале с нацистичким режимом, многе и током рата, када су чак као радну снагу користиле ратне заробљенике и принудне раднике из окупираних земаља. Без подршке власника појединих наведених компанија, Адолф Хитлер можда никад не би ни засео на власт. Међу компанијама и индустријалцима из Немачке који су оставили најдубљи траг у нацистичком режиму је један од најутицајнијих био је Фердинанд Порше. Он се састао са Хитлером 1934. како би утаначили детаље развоја "народног аутомобила", Фолксвагена, за који је немачки Фирер тражио да буде аеродинамичан, као Буба ... VW, Allianz, Adidas... Тако је пре Другог светског рата рођен данас култни аутомобил, а током рата, када се Порше пребацио на дизајнирање и производњу тенкова и дугих војних возила, сматра се да су четири од пет радника који су радили у његовим фабрикама у Штутгарту и Волфсбургу били присилни радници . Фердинанд је наводно имао директну линију према Heinrichu Himmleru, кад год би му затребало још радне снаге из логора. Директну везу са концентрационим и логорима смрти имала је још једна компанија - осигураватељски див Allianz. Будући да је шеф Allianza Kurt Schmitt био Хитлеров министар економије, добили су практично монопол на осигурање у држави, а то је ишло тако далеко да су обезбеђивали све зграде и запослене Аушвица. Након Кристалне ноћи 1938. године, великога координисаног погрома Јевреја широм Рајха, премије за уништену јеврејску имовину Allianza је исплатио Трећем рајху. Штавише, Allianz је осигуравао имовину одузету Јеврејима који су били слани у логоре, али након рата одбијао је исплатити полисе животног осигурања за оне који се из логора никада нису вратили. Разлог? Крајње циничан и гротескан: непостојање смртовнице, као да су их Есесовци издавали на улазу у гасне коморе. Ти исти Есесовци на себи су носили црне униформе које је дизајнирао члан нацистичке партије Хуго Бос, још тамо 30-их, само осам година након што је основао компанију. Осим застрашујућих црних униформи Schutzstaffela, осмислио је и униформе за Хитлерову омладину те СА, а посао је ишао тако добро да је и он требао принудне раднике из Пољске и Француске. Чизме за војску је пак производио Адолф Даслер, који ће касније основати - Адидас. - Наравно да је мој тата био нацист. Ко није у то доба? - Рекао је 1997. Хугови син Siegfried Boss. Нису многи, али зато јесу Günther i Herbert Quandt, отац и син на челу компаније Bayerische Motoren Werke, познатије као БМВ. Штавише, били су лично блиски с Хитлером, а Гунтхер је неко време био у браку са Magdom Göbbels. Њихови потомци и данас су власници БМВ-а, а од ове године су и званично најбогатији Немци, комбиновано тешки 31 милијарду евра. Kruppovi topovi БМВ је признао да је користио и до 30 хиљада присилних радника током рата (иако им неки историчари приписују 50 хиљада), који су израђивали моторе за Luftwaffeove авионе те мотоцикле за копнену војску и Waffen SS, као и муницију, батерије, оружје. Породица је имала уделе иу произвођачу батерија ВАРТА те Daimler-Benzu, произвођачу Мерцедеса, у којима се најчешће возила нацистичка елита. Највећи профит од нациста остваривао је огромни конгломерат под именом IG Farben, након General Motorsa, U.S. Steela i Standard Oil of New Jerseyja својевремено четврта највећа компанија на свету. Међу осталим, производили су Zyklon B, гас коришћен за масовна убиства у логорима. Једна од задруга (међу којима су били и BASF te Agfa) био је и данашњи фармацеутски див Бајер, који се прво прочуо тиме што је синтетизовао лек против кашља Хероин, али је праву славу стекао леком названим Аспирин. Синтетизовао га је запослени по имену Arthur Eichengrün, али пошто је био Јеврејин, Бајер је као творца Аспирина увек истицао његовог подређеног, Феликса Хофмана. Наравно, и Бајер и остатак ИГ Фарбена обимно је користио принудне раднике. Баш као и Сименс. У фабрикама саграђен у близини Auschwitza i Buchenwalda израђивали су скоро све замисливо за немачки ратни строј. Стотине хиљада присилних радника радило је на деловима за железничку, комуникацијску и енергетску инфраструктуру Трећег Рајха. Управо је Сименс производио гасне коморе за логоре истребљења. Велика ујдурма настала је 2001. када је фирма покушала заштитити име Zyklon, желећи продавати производе попут усисивача. Због Сименсове повезаности с холокаустом, то подсећање на Zyklon B није добро одјекнуло у јавности, па су одустали.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Освета очајне мајке: Узела оружје и у неколико сати убила 25 талибана

Извор: Јутарњи хр.