Најновије

АЛАРМ: Свако пето дете нам је гојазно. Родитељи, ево шта нам је чинити

Истраживања показују да свако пето дете или око 20 одсто најмлађих у Србији има вишак килограма. То што посебно брине је да се број гојазних скоро удвостручио од 2006. до 2013. године (Према истраживању „Батута“, са 2,6 на 4,9 одсто гојазних), док се број умерено гојазних повећао са 8,9 на 10,1 одсто.
Свако пето дете нам је гојазно (Фото: express.co.uk)

Свако пето дете нам је гојазно (Фото: express.co.uk)

- Број деце са прекомерном телесном масом буквално поприма размере епидемије на светском нивоу, коју прати и појава све присутнијих хроничних незаразних болести савремене цивилизације, као што су повишен крвни притисак, кардиоваскуларне сметње и дијабет типа 2. Те болести јављају се све чешће и код деце узраста већ од треће до пете године живота - упозорава шеф Одељења за физичко васпитање и рекреацију Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије мр Ацо Гајевић. Гојазност код најмлађих резултат је урбаног начина живота, што подразумева смањено кретање, уз неадекватан начин исхране. - Сви ти фактори заједно праве проблем који се зове хипокинезија и који представља опасност „број један“ за читаву популацију у будућности. Савет је да се родитељи обрате лекарима педијатрима или спортским педагозима, који ће да утврде индекс телесне масе детета према узрасту и одреде степен ухрањености - објашњава Гајевић. Саговорник додаје да у дечјем узрасту не треба причати о дијетама, већ само брзу храну и слаткише преточити у неку другу, здравију храну и све то „зачинити“ појачаном физичком активношћу. - У највећем броју случајева физичка активност деце је везана за часове физичког васпитања и то је једина форма вежбања. То није довољно. Наша препорука је „пет плус“, што значи најмање пет дана недељно по минимум 30 минута активности. Не морају родитељи децу обавезно да дају на неки спорт, довољно је и пола сата трчања у парку, разних игара с лоптом, активности на игралиштима са справама, у трим парковима - наводи Гајевић. Већ од треће године живота, може да се прича о рекреацији, али родитељи то често бркају са усмеравањем на спорт и већ од четврте године траже одговор на питање - за који спорт је њихово дете. - Није потребно размишљати о томе који спорт је важан за ваше дете од треће године, већ је битна физичка активност. Чак до десете године не би требало да постоји нека специјализација, већ би то требало да буду елементарне игре и базични спортови као што су атлетика, гимнастика и пливање, али под тим не подразумевамо ригорозни спортски тренажни процес - прецизира Гајевић. Требало би да знамо... - Вишак килограма повећава ризик за шећерну болест, повишен крвни притисак, срчана обољења... - Хроничне незаразне болести јављају се код деце узраста од три до пет година - Свако пето дете у Србији има прекомерну телесну масу - Узрок епидемије гојазности су неадекватна исхрана и премало физичке активности - 4,9 одсто деце у Србији је гојазно, а 10,1 одсто умерено гојазно - Бар пола сата дневно, бар пет пута недељно, потребно је физичке активности за децу Спорт улази у школе Министарства омладине и спорта и просвете враћају спорт у школе кроз бесплатан програм „Спорт у школе“, у оквиру кога је до сада у 88 школа у Србији уведена бесплатна физичка ваннаставна активност. - Тај програм базира се на елементарним играма и на полигонима, где је подједнако заступљен развој базичних моторичких способности. Важно је да се деца окрену физичким активностима кроз игру, али родитељи треба да знају да то није довољно да „поправи“ то што седење деце испред компјутера и телевизора „поквари“ - апелује Гајевић.
Прочитајте још:Опасност од педофила вреба са интернета
Извор: Блиц жена

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА