Ово истраживање је рађено на узорку од 2.606 грађана чиме је ово и највеће истраживање на тему помирења у БиХ након 1995. године.
Резултате истраживања о ставовима грађана (и грађанки) спрам помирења и изградње поверења у 13 градова Босне и Херцеговине, укључујући и Бања Луку представљени су данас јавности, стручњацима и представницима различитих група. “Резултати су показали да грађани у локалним заједницама имају врло интересатна тумачења и одговоре на тему помирења и изградње поверења, да постоје потенцијали за даљу промоцију дијалога међу њима, како на нивоу државе БиХ, тако и у локалној заједници”, речено је. “Прошле године радили смо анкетно испитивање ставова грађана и грађанки у 13 локалних заједница БиХ. Нисмо им наметали никакве концепције, пожељне ставове или идеологије, него смо само хтели да чујемо шта они мисле о томе”, казао је Давор Марко из Центра за друштвена истраживања Аналитика из Сарајева. Он каже да су током октобра организоване фокус групе у свих 13 локалних заједница уз помоћ партнера. “Интересантно је да две трећине грађана подржава процесе помирења. Наравно, постоје варијације. На примјер, грађани Бања Луке подржавају ове процесе много више од људи у Бијељини и Сребреници. Занимљиво је да категорије људи који највише подржавају ове процесе су они који су били директно укључени у рат – ратни војни инвалиди, бивши логораши, војници. Они међусобно већ имају изграђене односе и имају заједничке инцијативе”. Давор Марко је истакао да ове процесе најмање подржавају млади који су рођени након рата. “Тражећи узроке зашто је то тако добили смо одговоре да су млади социјализовани у већ подељеном друштву у којем доминирају политички наративи који су прилично искључиви према другим и другачијим. Класични, традиционални медији заговарају интересе одређених политичких партија, група или етничких наратива. Затим доста утичу породица и школа”, каже он.
Прочитајте још:БиХ: Дозвољен лов на Србе повратнике Ухапшене четири особе у Босни због ратног злочина
Додаје да је занимљиво и то да је анализирано коме грађани, као актерима ових процеса, највише верују. Закључак је да верују у људе који не заговарају ексклузивне интресе једне од три етничке или религијске групе, а у Бањалуци су и жене врло високо позициониране. У овом контексту најмање вјерују политичарима и религијским лидерима, поготово религијским лидерима који су доминантни у јавном простору. Истраживањем је потврђено да до помирења и већег поверења међу грађанима може доћи уколико се поправи социо-економска ситуација у целој држави. Кад се грађани запосле, ове их ствари неће занимати. Ово научно истраживање урадио је тим Универзитета у Единбургу и Центар за емпиријска истраживања религије у БиХ, те Мрежа за изградњу мира и Хелсиншки парламент грађана Бања Луке. Извор: БХ-индеx