Правда

Посетиоцима трибине први се обратио представник Српске радикалне странке Теша Тешановић. Тешановић је указао да је, за разумевање тренутне ситуације у Украјини а посебно на истоку ове земље неопходно разумети шири геополитички контекст ових дешавања. „Политички преврат који је довео до грађанског рата и де факто дезинтеграције Украјине као јединствене државе може разумети као последица деловања западних империјалистичких сила. Злодела нациста у Украјини не могу се осудити а да се истовремено не осуде и они који иза њих стоје а то су исти они делатници на међународној сцени који су одговорни за оружану агресију на СРЈ и противправну сецесију Косова и Метохије.“ рекао је Теша Тешановић. Затим се обратио Драгомир Антонић, етнолог, аутор читавог низа књига, чланака и телевизијских емисија. Антонић је познат и пажљивим читаоцима Печата или оним мање пажљивим који новине читају отпозади јер се његова колумна редовно налази на последњој страници овог београдског недељника. Антонић је углавном говорио о дубоким историјским векторима који делују испод површине и који одређују и токове савремених политичких збивања у Украјини. Као најважније означио је два таква фактора – верски сукоб између римокатолицизма и православља и комплекс геополитичких питања који је обично означава као Источно питање. Источно питање, готово занемарен израз из геополитике претходних векова, подразумева у свом изворном значењу борбу великих сила и младих националних држава за наслеђе Османског царства али под њиме у ширем смислу се може подразумевати и борба великих сила за контролу над политички уситњеним и нестабилним пространствима југоисточне Европе, Блиског Истока и северне Африке.Према Антонићевом мишљењу кључна мета овог сукоба је Москва, односно што веће ограничење руске моћи и утицаја. Након Антонића говорио је Александар Павић, политички аналитичар и колумниста, чест аутор текстова на страницама портала Фонд стратешке културе и један од најактивнијих учесника иницијативе Никад граница. Павић је указао да је напад на традиционалне вредности једна од окосница свих политичких сукоба последњих година, па тако и сукоба у Украјини. „Путиново инсистирање на традиционалним вредностима и њихова одбрана у политичкој арени учинили су га популарним и међу западним конзервативцима. У свом говору пред Федералном скупштином Путин се осврнуо на слаткоречивост Запада према руским либералима 90—их и чињеницу да што је Русија била попустљивија и кооперативнија, чак и у вези са питањима од виталног националног значаја, њени западни опоненти су постајали насртљивији и осорнији.“ рекао је Александар Павић. Говорећи о свом наступу на телевизији Раша тудеј у фебруару ове године Павић је указао да је првог дана нереда у Кијеву лако успевао да руским гледаоцима разјасни основне карактеристике и динамику тих дешавања јер су она умногоме подсећала на слична дешавања у Југославији и Србији. Имао је прилику да уживо коментарише прве протесте и сукобе на Евромајдану и да посведочи о затечености иначе одлично обавештених Руса који раде на телевизији Раша тудеј дешавањима у Кијеву. Драгослав Бокан, режисер, публициста, писац и представник Доњецке народне републике у Србији, надахнуто је говорио о дешавањима у Новорусији и руској улози у њима сматрајући да овде настаје један нов геополитички квалитет који је и за Србију од потенцијално огромног значаја.

Прочитајте још:Ученица Карловачке гимназије избачена због слика на ИнстаграмуМеђународна заједница „толерише“ промоцију Велике Албаније!?

„Оно што су били расизам и антисемитизам за Хитлерову Немачку то је идеологија људских права за савремену евроатлантску империју. Супротстављање овој идеологији и инсистирање на аутентичним традиционалним, хришћанским вредностима је један од елемената сукоба који се одвија у Новорусији.“ поручио је Бокан. Бокан је своје излагање закључио речима охрабрења за српске патриоте и указао да треба имати пуно поверење у водеће руске личности и посебно председника Русије Владимира Путина јер обнова Русије коју он води представља кључан предуслов за обнову посустале Србије. Извор: Правда, Фонд стратешке културе