Хоће ли бити зиме?

14-12-2014 10:02 Друштво Србија

Метеоролошке анализе показују да од 1983. започиње пораст годишње температуре, који и даље траје. Годишња температура до краја века порашће за 2,6 степени. Отопљавање неће бити равномерно током године. Лето ће бити топлије за 3,5, а зима за 2,3 степена. Екстремне врућине постаће наша стварност.

Године све топлије и топлије... (Фото: freeimages.com)

Под утицајем глобалног загревања, хладноће су у Србији све блаже, а врућине све жешће. Према подацима Метеоса, рекорди у хладноћи готово да нису обарани више од пола века. Зима је тако своје рекорде на добром делу планете, па и у Србији, „испуцала“ давних година. Најхладнија зима била је 1954. године, највећи снежни покривач измерен је пре 40 година, а Београд је свој врхунац у хладноћи прегрмео у претпрошлом веку - 1893. године. Док су из деценије у деценију зиме све блаже, а ово годишње доба у последњих 30 година успело да се избори за само један рекорд, лето је у овом периоду однело много „победа“. "Зиме су све топлије у последњих 30 година" каже Бранко Спаравало, из Метеоса. "Тако су најтоплије три зиме у Србији досад забележене у последњих 15 година. Читава најтоплија година била је 2000, са просечном температуром од 11,9 степени. Последњи пут максимално хладна зима догодила се пре 10 година, а то је рекорд за последњих 20 година. Међутим, најхладнија пре ње била је зима 1983/1984. године. Како Спаравало каже, од када постоје мерења, није превазиђен просек од минус 4,5 степени зиме из 1889/1890. године. Борба лета и зиме у Србији уназад 125 година изгледа овако - чак шест најтоплијих месеци догодило се у последњих 13 година, док је скорији рекордер у хладноћи - април 1997. године. Остали рекорди у хладноћи месеца у години догодили су се пре најмање шест деценија. Од 1887. године, од када постоје мерења у Београду, најтоплије лето било је 2012. године. Јун са просечних 24,5 степени био је други најтоплији, а јул са 26,7 апсолутни рекордер.