БЕОГРАД - Шеф државе обзнанио да је већина донација од 7.000.000 евра за фондацију прве даме дошла од страних финансијера.
После месец дана одбијања да објаве ко је уплатио седам милиона евра Фондацији Драгице Николић, председник Томислав Николић досетио се да обзнани да је реч о донаторима из иностранства. Економски стручњаци упозоравају да се иза формулације „страни донатори“ могу крити и домаћи тајкуни који су новац уплаћивали преко својих фирми у иностранству и(ли) офшор зонама. - Захваљујући фондацији, успели смо да у Србију донесемо седам милиона евра... Новац је углавном из иностранства, а донатори не желе да буду именовани из више разлога - казао је Николић у интервјуу за НИН и додао да то „јавност не треба ни да занима, већ само колико је новца ушло, колико је изашло и на шта је потрошен“. Николић, дакле, упорно игнорише чињеницу да фондација има специфичан статус јер користи државне ресурсе, будући да су јој просторије у згради Председништва. Политичка моћ Економиста Милан Ковачевић сматра да се милиони евра сливају баш у фондацију не због Драгичине планетарне популарности, већ политичке моћи Николића и могуће трговине утицајем. - Лепо је што Тома воли Драгицу, али он као председник мора отворено да каже ко у економској кризи донира милионе. Ми морамо дићи глас како би положили рачуне. Зашто бих веровао председнику на реч? Сумњамо да су новац, рецимо, дали наши тајкуни преко својих фирми по свету и у офшор зонама - каже Ковачевић. И Владимир Гоати из Транспарентности Србија не искључује такву могућност. - Николићи би требало да саопште ко су финансијери, нека отклоне сумње. Увек постоји могућност прикривања и(ли) лажног даривања и погрешног искоришћавања тих донација - каже Гоати.
Прочитајте још:Теодор Мерон: Хаг није правио грешке, ни у случају Готовина, ни у случају ШешељJахjага расписала изборе за градоначелника Грачанице
Мирослава Миленовић из Савета за борбу против корупције каже да би радом фондације требало да се позабаве надлежни органи ако не прикажу донације. Повећање прихода Фондација је 2013. имала пословни приход од 118.000 евра, док се у овој години приход повећао чак 57 пута - на седам милиона евра. Ни јуче у фондацији ни у Председништву нису желели да одговоре на питања Курира. Иначе, према Закону о задужбинама и фондацијама, организација може да прима новац и из иностранства, али има обавезу да финансијски извештај о раду буде доступан јавности, као и да тај извештај достави Агенцији за привредне регистре (АПР). Ако фондација не објави финансијски извештај, могла би добити новчану казну од 50.000 до 200.000 динара. Извор: Курир