Најновије

Нове оптужбе: Србија дискриминише мањине, добри закони нису довољни?!

БЕОГРАД - Србија има законе за заштиту права националних мањина и њихово укључивање у друштво, али се они не спроводе на адекватан начин, поручили су говорници на конференцији "Различити модели инклузије националних мањина"
Роми (Фото: wikimedia.org)

Роми (Фото: wikimedia.org)

Они су на конференцији "Различити модели инклузије националних мањина" у Београду навели и да су механизми за остваривање права националних мањина невидљиви у јавности. Саветница у Сектору за савремено стваралаштво и креативне индустрије Министарства културе и информисања Александра Ђорђевић рекла је да је Закон о култури добар пример закона који штити права националних мањина у Србији и захтева њихову инклузију у друштво. "Проблем је што се закони у Србији не примењују на адекватан начин јер су у друштву присутне организационе и физичке баријере, као и нека схватања због којих одређене особе не могу да искористе своја права", истакла је она. Ђорђевић је додала да то министарство активно сарадује са националним саветима националних мањина, расписује конкурсе и финансира пројекте за унапређивање њиховог друштвеног положаја, али је проблем, како је казала, затвореност тих пројеката за ширу јавност. "Ти пројекти су често затворени за ширу публику, а понекад се сама циљна група изоставља из њихове реализације", сматра она. Саветник у Канцеларији за људска и мањинска права Владо Радуловић оценио је да јавност не препознаје значај рада националних савета националних мањина за развој и унапређивање права националних мањина у области културе, образовања, језика и информисања. Према његовим речима, значајан допринос остваривању права националних мањина та канцеларија је дала припремањем Стратегије превенције и заштите дискриминације, коју је Влада усвојила 2013. године, а која представља усаглашен систем мера, услова и инструмената јавне политике. Координаторка Регионалног центра за мањине Јована Вуковић навела је да иако постоје механизми за заштиту мањинских права, они су невидљиви, казнена политика је блага, а институције нису довољно осетљиве на та питања. "Жртве у њима дозивљавају секундарну дискриминацију као да су оне одговорне за кршење њихових права", истакла је она. На конференцији, коју је организовала Регионална акција за уметност, културу и унапређивање здравља, вођа тима пројекта "Промоција људских права и заштита мањина у југоисточној Европи" Емир Аџовић поручио је да је за побољшање положаја припадника националних мањина неопходно поћи од општинског нивоа.
Прочитајте још:ДС: Напредњак физички напао одборника ДС у ТителуВлада Србије жели даље преговоре са Приштином
"На тај начин можемо испитати њихове проблеме и онда их поделити са државним органима", рекао је он и додао да се тај пројекат тренутно спроводи у 36 општина у региону. Конференција је отворена наступом учесника из осам земаља региона и представља завршну активност пројекта "Инклузија мањина не треба бити илузија", током којег су учесници користили позоришну методологију да укажу на проблеме дискриминације, нетолеранције и искључивања мањина из различитих друштава. Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА