Правда

Примера ради, није се либио ни да укаже да је пад цена нафте плод завере Саудијске Арабије и САД, нагласивши: „Много је свакаквих разговора. Прича се и да Саудијска Арабија и САД на тај начин желе да казне Иран и да утичу на економије Русије и Венецуеле. Можда је тако, а можда и није јер се може радити и о борби традиционалних произвођача против нафте из шкриљаца”. Преносимо вам неколико најважнијих новинарских питања и одговоре председника Руске Федерације: Антон Верницки, Први канал (руске државне телевизије): Владимире Владимировичу, да ли је ово што се сада дешава са нашом економијом – казна због Крима? Можда је време да се то поштено каже?Путин: Не, то није казна због Крима. То је казна, прецизније, то је плаћање због наше природне жеље да се одржимо као нација, као цивилизација, као држава. А ево зашто. Ја сам већ, одговарајући на питање Вашег колеге из НТВ, рекао да смо се ми после рушења Берлинског зида, после распада Совјетског Савеза (такође сам и у посланици говорио о томе) потпуно отворили за наше партнере. Шта смо увидели? Директну, пуну подршку терористима на Северном Кавказу. Директну, разумете ли? Шта је то, зар партнери тако поступају? Ја сад нећу улазити у детаље, али то је чињеница и сви то знају. По било ком питању, шта год да радимо, увек наилазимо на проблеме опонирања и борбе с њима. Сетимо се како се читава земља припремала за Олимпијаду 2014. Са каквим полетом и ентузијазмом смо све то радили да би смо приредили празник не само за наше љубитеље спорта, него и за љубитеље спорта у читавом свету. Али, очигледна је чињеница да су биле предузете мере без преседана и очигледно координирани покушаји да се дискредитују и припреме за Олимпијаду и сам ток Олимпијаде. То је очигледна чињеница. Ради чега? Коме је то потребно? И тако стално. У Валдајском клубу сам помињао наш најпрепознатљивији симбол – медведа који чува своју тајгу. Знате о чему се ради? Ако наставимо са таквом аналогијом, пада ми понекад напамет мисао: можда наш меда треба мало да седи мирно, да не јури прасиће и дивље свиње по тајги, него да се храни јагодама и медом. Хоће ли га, можда, оставити на миру? Неће га оставити, зато што ће увек настојати да га ставе на ланац. А чим успеју да му ставе на ланац ишчупаће и зубе и нокте. У данашњем поимању то су снаге нуклеарног обуздавања. Чим се, не дај Боже, то деси, ни мед неће бити потребан, одмах ће и тајгу доводити у ред. Oд званичних лица често чујемо да је неправедно да читав Сибир са његовим неизмерним богатством припада Русији. Како неправедно? А зграбити од Мексика Тексас – то је праведно. А то што ми господаримо на својој сопственој земљи - то је неправедно, треба је раздати. А, касније, чим ишчупају нокте и зубе, тада меда уопште није потребан. Зато се не ради о Криму. Ради се о томе што ми бранимо нашу независност, свој суверенитет и право на постојање. Управо то сви ми треба да разумемо. У укупном обиму проблема које данас имамо, око 25 процената, укључујући и економију, вероватно је резултат санкција. Али ми морамо да схватимо: или ћемо проћи кроз то, уколико желимо да се одржимо и да се боримо, да се променимо, и то на боље или ће нашу кожу да окаче о зид. То је наш избор. Крим нема ништа с тим. Алексеј Анишћук, агенција Ројтерс: У последњих годину дана Русија је увучена, рекло би се, у једну од највећих криза у својој новијој историји. Све је почело од догађаја у Украјини крајем прошле године, наставило се погоршавањем односа са Западом буквално до нивоа „хладног рата”. А сада видимо дубоку валутну кризу, која у потпуности прети да прерасте у финансијску и економску, постоји такав ризик. Знам да сте Ви често склони да за све што се догађа кривите неке спољне силе, али ја тачно знам да су неки представници елита, људи из Вашег окружења, најинформисанији грађани Русије, упркос својој јавној реторици, често склони да за неке ствари криве управо Вас, као човека који у последњих 15 година доноси све кључне одлуке у Русији.Путин: Дајте поименично... Анишћук: Нажалост, не могу: често се жале, али желе да остану анонимни. Међутим, у последње време, заиста, у разговору с новинарима провлаче се такве мисли. С тим у вези, имам питање, нећу да Вам одузимам много времена: колико сте сигурни у Ваше окружење, у то да Вас безусловно подржава? И да ли сматрате да постоји ризик од државног или чак дворског преврата? О томе шта ћете да радите у случају „наранџасте” или, не дај боже, „црвене” револуције говорили сте много пута. А, да ли имате неки план за случај издаје окружења и дворског преврата?Путин: Што се тиче дворских преврата, можете да будете мирни: ми немамо дворце, зато не може бити ни дворских преврата. Имамо званичну резиденцију Кремљ, она је добро заштићена, и то је такође фактор наше државне стабилности. Али, стабилност није заснована на томе: она је заснована на следећем – не може постојати никаква чвршћа база од подршке руског народа. Мислим да се нећете спорити са мном да у главним сферама наше спољне, па и унутрашње политике таква подршка постоји. Зашто је то тако? Зато што људи срцем и душом осећају да ми (и ја, конкретно) делујемо у интересу огромне већине грађана Руске Федерације. Сада о томе ко је крив, а ко није за те украјинске догађаје, од којих је почела серија катаклизми данашњице. Ви знате мој став, много пута сам говорио о томе да је извршен државни преврат, и то је огромна грешка. Источна Европа, наши суседи, укључујући Украјину која није банана држава. То није ни Северна Африка ни Сомалија, где се могу ето тако помоћу неких специјалних средстава, или бојовника, или људи који су незадовољни чак, можда, политиком свог државног руководства, изводити државни преврати. Ви кажете да ја некога кривим. Никога ја не кривим – ја просто констатујем чињенице. Али, такође без улажења у детаље и подробности, рећи ћу Вам о дискусијама које смо имали о томе с нашим партнерима. Знате за познати споразум између опозиције у Украјини и власти од 21. фебруара. Споразум је потписан, три министра иностраних послова, као гаранти тог споразума, су га потписала: Немачка, Пољска и Француска. Имали смо разговор с врхом Сједињених Америчких Држава, све време су нам говорили: само да Јанукович не примењује силу, само да не примењује силу. Он је није применио. Резултат – државни преврат. Нама кажу: „Па, шта смо могли да урадимо, ситуација се отела контроли, то се зове 'ексцес извршиоца' у кривичном праву”. Дозволите, ако је то "ексцес извршиоца", шта би ви требало да кажете, чак и уколико не бисте могли да зауставите те екстремисте, који су упали у зграду председничке администрације и заузели зграду Владе? Требало је да им кажете: „Знате шта, момци, ми желимо да вас видимо у Европи, желимо да потпишете и ратификујете споразум о придруживању, ви сте део европске породице. Али, ако будете деловали тако, никад нећете бити у Европи и никад вас нећемо подржати. Хајде се лепо вратите на споразум од 21. фебруара, формирајте владу националног јединства и радите заједно!” Уверен сам - да је био заузет такав став - да сада не би било никаквог грађанског рата у Украјини и не би било многобројних жртава. Наше колеге су заузеле други став: од колачића на Мајдану прешли су на обећања политичке и економске природе. Узгред, парице треба платити украјинском народу, али нема ништа од тога, нико ништа не плаћа. Новац практично не дају, све само преко међународних финансијских организација. Зато сматрам да је наш став од почетка био апсолутно примерен и објективан. Сада што се тиче елита. Знате, постоји елитно вино, постоје елитна одмаралишта – елитни људи не постоје! Знате шта је „руска елита”? То је онај ко се труди на свом послу, то је сељак, то је човек на чијим се плећима држи цела земља, вековима се држала, држи се сада и држаће се. Све остале поделе на некакве елите сматрам апсолутно неоправданим. Постоје људи који су богати и људи који су сиромашни, али сви су они једнаки пред земљом, пред законом. Постоје и богати људи који су патриотски настројени. Ви кажете да су можда неки незадовољни. Наравно, чему да се радују? Они су незадовољни. Али, питање је како они мисле да изађу из те ситуације: да буду стално у положају зависности, стално негде на удици? Сада је једна наша руска компанија регистрована негде у офшору, на неким острвима, донела одлуку о дивидендама. Легална компанија која, истина, ради у офшор зони, велика. Донели су одлуку. Знате шта је било даље? Пошто тамо има неко од „санкционисаних”, саопштили су им да су локални директори рекли: „Не, не можемо да вам исплатимо новац за дивиденде, морамо да се проконсултујемо. Они им кажу: „С ким да се проконсултујете? Дужни сте по закону”. – „Дужни смо, али нећемо”. Они кажу: „Па, то је нечувено и насиље, тужићемо вас!" Знате шта су ови урадили? Шта мислите, шта су урадили? Не знате. Ја ћу Вам рећи: једноставно су дали оставке. Циркус, дали су оставке. А без њиховог потписа нема исплате. А после, на те функције не могу никога да поставе зато што је стигла команда да се не иде на те функције. То је то, новац се тако заглавио. Ако говорите о представницима руског бизниса, да ли они желе тако да живе? Већина њих не жели. Главни заштитник интереса руских грађана, чиме год да се баве, укључујући предузетништво, може бити само снажна руска држава. Џон Симпсон, Би-Би-Си: Западне земље су готово једногласне у томе да је почео нови „хладни рат” и да сте, поштено говорећи, Ви такође дали томе свој допринос. Ми практично сваки дан видимо како руски авиони изводе веома опасне маневре у правцу ваздушног простора западних земаља. Мислим да се то ради по Вашем налогу, пошто сте Ви врховни командант руских снага и само Ви имате могућност да шаљете руску војску у близину других суверених држава, како у правцу Крима, тако и других земаља.Сада се суочавате са великим проблемом када је у питању руска валута. Вама је потребна подршка, између осталог, из западних земаља.Желим да Вам поставим следеће питање: можда бисте желели да искористите могућност на овој конференцији за медије да кажете западним земљама да сте сада спремни за то да се позабавите решавањем проблема у Украјини?Путин: Велико Вам хвала на питању. Прво о нашим вежбама, маневрима, развоју Оружаних снага. Рекли сте да је Русија у извесној мери дала свој допринос напетости која тренутно постоји у свету. Русија је дала свој допринос, али само у том смислу што она све јаче и све тврђе брани своје националне интересе. Ми не нападамо (у политичком смислу те речи), ми никога не нападамо. Ми само штитимо своје интересе. И незадовољство наших партнера, пре свега Америке, има везе с тим што ми радимо управо то, а не с тим што ми себи у сфери безбедности допуштамо неке потезе који изазивају напетост. Појаснићу. Ви говорите о летовима наше авијације, укључујући летове стратешке авијације. Знате ли Ви да је Русија почетком 90-тих година потпуно престала да изводи, како је то чинио Совјетски Савез, летове стратешке авијације у удаљеним зонама патролирања? Ми смо потпуно престали, а амерички стратешки авиони с нуклеарним оружјем су наставили да лете. Зашто? Против кога? Коме су претили? Ми нисмо летели, и нисмо летели, и тако из године у годину. И тек смо пре две-три године почели поново да летимо. Па, ко провоцира? Ми? Имамо практично само две базе у иностранству, и то на местима где постоји опасност од тероризма: у Киргизији, након што су тамо дошли бојовници из Авганистана, на молбу киргиских власти, тада председника Акајева, и у Таџикистану – такође на граници с Авганистаном. Мислим да сте и ви заинтересовани за то да тамо све буде мирно. И то је основано, разумљиво и јасно. Америчке базе су по целој земаљској кугли. И Ви хоћете да кажете да се ми понашамо агресивно? Има ли у таквом закључивању икакве логике? Шта у Европи раде америчке оружане снаге, укључујући тактичко нуклеарно оружје? Шта раде тамо? Слушајте, код нас је буџет Министарства одбране за следећу годину порастао, али је он у доларској противвредности, да не погрешим, око 50 милијарди. А буџет Пентагона је практично десет пута већи – 575 милијарди, мислим да га је Конгрес усвојио недавно. И Ви хоћете да кажете да ми спроводимо агресивну политику? Има ли бар у томе логике? Да ли ми померамо своје оружане снаге према границама Сједињених Држава или других држава? Ко помера НАТО базе према нама, војну инфраструктуру? Не ми. Да ли нас неко слуша, да ли води било какав дијалог поводом тога с нама? Не, апсолутно никакав. Увек је само један одговор: „То није ваша ствар. Свака земља има право да изабере свој начин заштите безбедности”. Да, добро. Али, онда ћемо и ми да радимо исто то. Зашто је нама то забрањено? И, на крају, већ сам говорио о томе и у посланици – о систему противракетне одбране. Ко је једнострано напустио споразум који је, нема сумње, био камен-темељац целокупног система међународне безбедности? Ми? Не. То су учиниле САД. Једнострано су га напустиле. Стварају нам претње. Постављају елементе стратешке ПРО не само на Аљасци, већ и у Европи, и у Румунији, и у Пољској – директно поред нас. И Ви хоћете да кажете да ми спроводимо агресивну политику? Питање је: да ли ми желимо равноправне односе? Да, желимо. Али, уз безусловно поштовање наших националних интереса и сфери безбедности, и у економској сфери. Ми смо 19 или колико већ година водили преговоре о уласку у СТО (Светска трговинска организација). Учинили смо веома много уступака. И увек смо сматрали да је то што је договорено чврсто као армирани бетон. Не бих сад да говорим ко је у праву, а ко у криву. Али ево, сматрам да смо ми у праву у вези украјинске кризе. И сматрам да наши западни партнери нису у праву. Али, пустимо то сад. Ми смо ушли у СТО. Тамо постоје правила. Кршењем свих тих правила и кршењем норми међународног права и Повеље УН, руској привреди су једнострано уведене санкције, на апсолутно противправан начин. Опет ми нисмо у праву? Ми желимо да развијамо нормалне односе у сфери безбедности, и у борби против тероризма. Радићемо заједно на неширењу нуклеарног оружја. Радићемо заједно на таквим претњама као што су трговина дрогом, организовани криминал, ширење тешких инфективних болести, укључујући Еболу. Све ћемо то заједно радити, између осталог, сарађиваћемо и у економској сфери, ако то буду желели наши партнери. Јевениј Рожков, телевизија Русија 1: Шта се догађа на истоку Украјине, шта се догађа у делу Украјине који се данас назива Новоросија, који сам себе назива Новоросијом? Како видите судбину Новоросије, тог дела Украјине? Да ли верујете у успех споразума из Минска, да ли ће он довести до мира? Како ћемо даље помагати Донбас: исто као и досад - хуманитарним конвојима - или и на неки други начин?Путин: Полазимо од тога да ће се криза кад-тад решити, а што пре - то боље. Криза мора да се реши и биће решена политичким средствима, а не путем притисака, без обзира на кога - или економском блокадом или применом оружаних снага. Наравно, ми ћемо помагати народ онако како то чинимо и сада. Познато вам је да смо већ десети хуманитарни конвој упутили. Али, морамо ипак да полазимо од једног од основних принципа међународног права - од права људи да сами решавају своју судбину. Нисам ово случајно рекао и није отрцана фраза да је потребно повратити мир и да се морају пронаћи политичка решења. Полазимо од тога да ће бити обновљен свеукупни политички простор. Какав ће тај простор бити, тешко је рећи. Међутим, мени се чини да томе треба да тежимо. Томе треба да стреме обе стране и у томе је проблем. Обе стране! Треба поштовати људе који живе на југоистоку Украјине. Треба обновити економске везе. Познато је да значајан део електропривреде Украјине функционише на донбаском угљу, али га до дан данас из Украјине не купују. Нас су молили да извршимо притисак на југоисток Украјине, на Донбас да пристану на испоруку угља. Ми смо то урадили, али га они све досад не купују. Зашто? Зато што су затворили све банке и не могу да плате. Колеге су ми буквално јуче рекле: „Да, спремни смо да платимо. Уплатили смо аванс“. Испоставило се да нема никаквог аванса. Наводно су уплатили рударима на картице. Али, картице не функционишу. И тако се догађа са сваким питањем. Али, другог пута, осим мирног начина решавања, нема. Што се тиче споразума из Минска - то је веома важан део, и ми пратимо како се договорено поштује, зато што сам, заједно са Петром Алексејевичем Порошенком, био један од иницијатора сусрета у Минску. Председник Украјине, наравно, жели мирно решење, не сумњам да он то жели. Али, он тамо није сам. Тренутно чујемо изјаве других функционера да се тамо мора ратовати до краја и да све може довести до неке кризе на читавом континенту. Чујемо много ратничких изјава. Мислим да је председник Порошенко ипак расположен за мирно решавање кризе, али за то су потребна конкретна дејства, конкретни кораци. Рећи ћу вам једну важну ствар коју желим да сви то чују. Наши представници у Минску потписали су у септембру меморандум и анексе који су одређивали демаркациону линију. Представници Доњецка нису потписали те протоколе. Ето шта је у питању. Они су од самог почетка рекли: „Ништа не можемо“. И када смо покушали да инсистирамо, ово вам отворено говорим јер се ради о стварима које јавност мора да зна, одговорили су нам: „Ми не можемо напустити та села (ради се о три-четири села која су спорна), тамо нам породице живе, деца, жене и сестре. Не желимо да их све побију и силују“. Ето у чему је проблем и то је најважније. Али, и украјински званичници не повлаче своје јединице са тих положаја, одакле су морале да оду, рецимо са доњецког аеродрома. Остале су тамо где су и биле. Али, да ли знате шта се тренутно дешава? Добровољци су дозволили да тамо Украјинци замене своју војску на аеродрому, возили су их у сауне, шаљу им намирнице. Знате, можете да се осмехнете на то, али са друге стране, у томе има и нешто позитивно. Можда ће се људи, на крају крајева, ипак договорити. Сви инсистирају да се ратни заробљеници размене. Сматрам да треба разменити све без претходних услова. Али, живот је компликованији. Када се појаве спискови, испостави се да (бар како нам говоре представници Донбасаа) се на тим списковима налазе лица која на југоистоку Украјине нису ухапшена због ратних дејстава, већ негде у Херсону или у Одеси. Треба све спискове упоредити. Без обзира на све, ми на томе инсистирамо. Сматрам да људи треба да буду до Нове године, до Божића заједно са својим породицама, без обзира на околности. Јуче је био договор да се размени 30 људи. Представници добровољаца су отишли на договорено место размене, а тамо су се појавили званични представници власти Кијева и рекли: „Не, неће бити размене све до следећег сусрета у Минску“. Наравно да је могуће ићи и тим путем, али ако им је већ довезено 30 људи, могли су макар да их преузму. Разумете? Договорили смо се да се донесе закон о амнестији. Где је? Све време нам говоре да је био донет закон о посебном статусу (делова Донбаса). Али, зашто тај закон није могао да функционише? Зато што је закон могао ступити на снагу и почети реално да функционише тек након доншења акта о демаркационој линији, али он уопште није био ни донет. Ако Украјина жели да обнови мир, спокојство и територијалну целовитост, онда треба поштовати људе који живе на тим територијама земље, и - поштујући их - са њима водити директан, отворен и поштени политички дијалог и престати са притисцима. Надам се да ће, на крају крајева, овим путем сви да пођу. Вероника Ромањенкова, агенција ТАСС: Ове године се испоставило да је енергетска дипломатија прерасла у кључни фактор геополитике. Колико су оправдани заокрет Русије на Исток и споразуми о гасу са Кином и Турском?Да ли сте сагледали сво могуће "подводно камење", јер и дан данас многи сматрају да уговор са Кином није рентабилан и да ће „Турски ток“ довести Русију у зависност од Турске? Можете ли да ово негирате?Путин: Не, и немам намеру да о чиним. То су, знате, толико очигледне ствари да се нема шта оспорити. Често чујем „окретање Русије на Исток“. Прочитајте америчке аналитичке текстове. Тамо пишу о окретању САД на Исток. Да ли тога има или нема? Има делимично. А зашто? Да ли то има везе с политиком? Не, то има везе с процесима у глобалној привреди, зато што се источни део Азијско-пацифичког региона развија брже од свих других делова света, појављују се нове могућности. С аспекта енергетике, у Кини, Индији, чак и Јапану и Јужној Кореји потребе за енергентима расту "корацима од седам миља". Тамо се све развија брже него у другим деловима света. Зар треба да се одрекнемо тога? Ми смо све што сада радимо планирали одавно, још пре разних проблема у глобалној, па чак и нашој привреди. То је само реализација онога што смо замислили раније. Што се тиче уговора с Кином, он нће доносити губитке. Обе стране, желим то да нагласим, обе стране су дале повластице, то је истина. Кинеска страна је дала повластице, нећу сада да говорим о којим повластицама је реч, ту нема ничег необичног. Једноставно, Влада је донела одлуку да пружи одређене повластице учесницима тог процеса, и ми смо донели одлуку о пружању одређених повластица. И пројекат је, свакако, постао рентабилан. Свакако! Тим пре што смо договорили формулу цене, која се по мало чему разликује, ако се уопште и разликује, од формуле коју користимо за Европу, али узимајући у обзир коефицијенте везане за тржиште тог региона. То је апсолутно нормална ствар. Поред свега осталог, то ће нама, Русији, омогућити да, добијајући и концентришући огромне ресурсе у почетној фази тог пројекта, не само да изградимо извозну цев, већ да започнемо гасификацију Далеког истока. То ће нам омогућити да направимо још један веома важан корак. Који? Да спојимо западни и источни цевоводни гасни систем. И да имамо могућност да пребацујемо ресурсе с Истока на Запад и са Запада на Исток онда када то буде повољно с аспекта светске конјунктуре. Изузетно важна ствар. Ми без тога просто не бисмо могли да приступимо гасификацији делова нашег Далеког истока и источног Сибира. То је апсолутно корисна ствар. Да не говорим о томе да је у питању огромно градилиште, радна места, приходи на свим нивоима пореског система, оживљавање овог дела света и наших далекоисточних региона. Што се тиче Турске, њена привреда такође расте. Њој су, као и Азијско-пацифичком региону, потребни додатни енергенти. Ми смо изградили такозвани Плави ток пре много година. И сада турски партнери постављају питање повећања испорука, пре свега, на унутрашње турско тржиште. Шта треба, да одбијемо? С њима имамо све основне споразуме везане за формулу цене, динамику испорука итд. Отприлике знамо њихове потребе. Наравно, продаћемо оно што имамо и што је њима потребно. Наравно, да ћемо да радимо то. Да ли је могуће такозвано европско чвориште на граници Турске и Грчке? То не зависи од нас. То у значајној мери зависи од наших европских партнера. Да ли они желе да имају стабилне, гарантоване, апсолутно јасне испоруке енергената из Русије, које су им веома потребне, без транзитних ризика? Одлично, онда ћемо сарађивати. Онда се може преко Грчке изаћи и на Македонију, затим даље на Србију, може се опет доћи у Баумгартен, у Аустрију. Не желе? Онда нећемо. Ствар је у томе што јефтинијих и поузданијих испорука од руских нема, нити се назиру у блиској будућности. [caption id="attachment_437957" align="aligncenter" width="650"] Редовна годишња конференција за новинаре Владимира Путина (Фото: kremlin.ru)[/caption] Григориј Дубовицки, РИА Новости: Многи експерти, па и Ви, говорили су о томе да су један од узрока садашње економске ситуације радње девизних шпекуланата. Навођене су чак конкретне компаније, конкретна презимена. Да ли можете да кажете ко су ти људи, Руси или неки странци? Зашто не успевамо да изађемо на крај с њима? Да ли су они тако јаки или смо ми тако слаби?Планирају ли Централна банка и Влада такве мере као што су фиксирање курса рубље или деноминација рубље?Путин: То је управо оно што су урадили наши украјински партнери, и није им донело никакве позитивне резултате. То јест или да их натерамо да продају, ако сте на то мислили, да терамо привредне субјекте, извознике наших основних роба, који имају девизне приходе, да обавезно продају девизе. Али, сутра ће они да дођу и опет да купе. Тако је било у Кијеву, а и у другим земљама се дешавају сличне ствари. Као следећи корак, требало би им онда ограничити куповину девиза на домаћем тржишту, али тако бисмо отишли предалеко. Зато ЦБ не планира, колико је мени познато, као ни Влада, да ограничава наше извознике у тим показатељима, и то је правилно. То не значи да Влада не може да делује макар преко својих представника у управним одборима. Разумете, ради се о нашим највећим енергетским компанијама, пре свега оним са државним учешћем, зато је утицај тамо могућ. Али, никакве директиве и ограничења се не планирају, ми то нећемо радити. Што се тиче тзв. шпекуланата. То није кривичноправни појам - шпекуланти на девизном тржишту . То могу бити странци - учесници на девизном тржишту, различити фондови, они су присутни на руском тржишту и прилично су активни. То могу бити и наше компаније, и генерално, то је потпуно у складу са праксом сваке тржишне привреде. Они се појављују увек када може да се заради новац. Не да краду, не да некога преваре, већ управо да раде на тржишту, стварајући себи повољну ситуацију, подстичући, рецимо, како је то било на почетку овог процеса, у конкретном случају Централну банку Руске Федерације, да излази на тржиште и продаје девизне резерве у нади да ће помоћи курсу националне валуте, да врши такозване интервенције. Међутим, ЦБ се зауставила, и добро је урадила. Требало је, можда, раније и оштрије то да уради, онда, можда, не би било потребе да се стопа диже на 17 одсто. [caption id="attachment_437961" align="aligncenter" width="650"] Редовна годишња конференција за новинаре Владимира Путина (Фото: kremlin.ru)[/caption] Наталија Галимова, Газета: У говору у Федералном парламенту после референдума на Криму, Ви сте употребили израз „пета колона“ и „национални издајници“. Никог конкретно нисте прозвали, али је због вашег олаког коришћења термин „пета колона“ поново ушао у свакодневни политички речник. Они који Вас подржавају од тада називају „петом колоном“ људе који се не слажу са влашћу. Кога сте имали у виду када сте говорили о „националним издајницима“, „петој колони“? И где по Вама завршава опозиција а почиње „пета колона“? На крају, да ли осећате личну одговорност за враћање тог термина, који само повећава нетрпељивост и раскол у друштву?Путин: Не осећам никакву одговорност у том смислу. Све што радим усмерено је на то да се наше друштво уједини, а не подели. Ако сматрате да се то догодило (а ја Вам верујем, вероватно тако и јесте, Ви, вероватно, и боље то осећате), онда треба да будем пажљивији у својим јавним изјавама, размислићу о томе. Међутим, не може се све ни лакирати бесконачно. Треба понекад називати ствари њиховим правим именом. Питање је изузетно сложено. Говорим потпуно отворено, тешко ми је да одговорим на то, зато што је граница веома танка. Тешко је, вероватно, дати научну дефиницију, где престаје опозиција и почиње „пета колона“. Ове године смо сви, а код нас је 2014. била Година културе, славили јубилеј Михаила Јурјевича Љермонтова, нашег генијалног песника. Сви се сећамо његових редова када је писао о Бородину „Умримо под Москвом, као што су наша браћа умирала!“ Али, он је писао и друге стихове: „Збогом, прљава Русијо, земљо робова, земљо господе, и ви, мундири плави, и ти, њима одани народе“ Да ли је он био опозиционар? Наравно, био је опозиционар. Јер, ако знате, сигурно многи овде знају када је написао „Песникову смрт“ о Пушкиновом убиству, један рођак је дошао код њега кући и, видевши шта је написао, тражио му да умекша текст песме. Он се толико наљутио, да га је чак пооштрио и написао на крају: „И нећете опрати свом вашом црном крвљу праведну крв песника“. Он је, наравно, био опозиционар у односу на власт. Међутим, ја сматрам да је био патриота. То је заиста веома танка граница. Јер, он је био официр, био је веома храбар официр, ишао је пред метке за интересе земље. Граница између опозиционара и „пете колоне“ је унутрашња, њу је тешко видети споља. У чему се она састоји? Опозиционар се, чак и кад је веома тврд, до краја бори за интересе своје Отаџбине. А „пета колона“ су људи који извршавају оно што налажу интереси друге државе, њих користе као инструмент за постизање политичких циљева који су нама страни.

Прочитајте још: Путин о свом љубавном животу Путин: Америка нам прети у Источној Европи Меркел: Путину треба веровати на реч

Извор: Факти