Правда

Ако нисте, приметили, већина медија је пренела информацију како су Хрвати оплели по некада успешном кошаркашу (http://www.jutarnji.hr/kad-karijera-krene-nizbrdo-darko-milicic-nekad-je-bio-drugi-pick-nba-drafta--a-danas-je-seseljovac-i-los-boksac---/1258397/) – опет,ако нисте приметили (а, јесте), "благо" је иронично да они медији који су стали иза Шимуновићевог усташког поклича и којима “За дом спремни” и “Ајмо, ајмо усташе” са сваке утакмице не представљају проблем, данас некога критикују због тетоважа или политичког опредељења. У том налету храбрости медија који, између осталог, отворено позива љубитеље усташке идеологије да се прикључе борби "Десног центра" у Украјини, "заборавили су" једну ствар, храбро избегавши да потпишу текст. Анонимни јунак, пропустио је, међутим, да примети пар ствари, на одбрани европског пута "сусједне" Србије и читавог региона, на којем изгледа стоји само Миличић – рецимо, да је Дарко, какав год био, освојио шампионски прстен у НБА лиги (ретка привилегија), а онда исти тај продао да би помогао болесној деци (ретка племенитост). Заборавио је да након опсервације како је Дарко “Шешељев адвокат”, истакне како је у истом том рингу, али малкице касније, био и Чанков адвокат који је, силом прилика, упадао у разноразна политичка блиска пријатељства. И, коначно, да видимо шта се то замера Миличићу, том опаком, опасном и наказном симболу антиевропске приче? То што је након утакмице са Италијанима опсовао судије? Само онај ко је у трећем основне ослобођен фискултуре не зна и није упућен да су псовке, страст и увреде део готово сваке спортске приредбе, од сеоске лиге, па до светског топ нивоа. Дакле, или су и Мурињо, Грег Попович, Зидан и друштво такође ретроградне антиевропске снаге, или је ова опаска упућена на рачун Миличића крајње бесмислена и комична. То што је, у времену док је Шешељ тамновао, био отворено на његовој страни? Није ли основа сваког демократског, отвореног, па и европског друштва право појединца на лични и политички став, ангажман и деловање? То што је истетовирао четничке војводе? Па, зар је лик једног Ђујића или Калабића већи проблем од парола и графита "Србе на врбе", разбијања ћириличних табли или слављења акције у којој је прогнано пола милиона људи, о чему, ни један једини пут није писао ни портал на којем се изворно појавио текст, а ни они који су га са задовољством пренели? Зар је Џо Шимунић "домољуб", а Миличић опасни шовиниста? То што је променио каријеру и решио да се опроба у свету кик бокса? Није ли управо једна од највећих европских тековина право на слободан одабир професије и промене у каријери? Ваља ли онда, када већ причамо о кошарци, исмевати и Мајкла Џордана јер је у једном моменту са паркета прешао на траву, где се одлично показао у голфу? Коначно, да апострофирамо још једном, шта год радио – закуцавао и импресионирао НБА агенте, крварио на терену за Србију, подржавао Шешеља, псовао судије, тетовирао се, поклањао милионске износе, боксовао, Дарко Миличић је радио то из срца и са именом и презименом. Онај ко га је напао, урадио је то из интереса и чак без иницијала. Паметноме довољно. Није, међутим, проблем само у Јутарњем листу, напротив. Проблем је у свим оним нашим медијима који су тај текст са задовољтсвом, славодобитно ликујући, пренели и на насловне стране "закуцали". Ту смрди. И баш тим, који су у томе уживалил, опрости, Дарко. Хришћански је. Опрости им, јер знају шта раде. И масно су плаћени за то. Тако је то на Балкану, већ деценијама. Њих плаћају, а нама испостављају цех. Све у име Европе, антифашизма и вредности. Како другачије? Извор: Новине новосадске