Прочитајте још:Трећа Србија учесник Балканско-Црноморског форума у МосквиУ део пруге кроз Србију треба уложити између 350 и 400 милиона евра и тек ће бити донета одлука о начину финансирања, а једна од могућности јесте да се уложи новац из приватизационих прихода. Србија ће, после више од 25 година, у 2015. почети да гради нову термоелектрану Костолац Б3, захваљујући уговору потписаном с кинеским партнерима, а предвиђено је и проширење капацитета површинског копа Дрмно за производњу 12 милиона тона угља годишње. Са кинеском Ексим банком постигнут је споразум о кредиту за изградњу термоелектране Костолац Б3 са фиксном каматом од 2,5 одсто током целог периода отплате кредита, уз седам година грејс периода и укупно 25 година отплате кредита. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало је са кинеском компанијом „Синохидро” меморандум о сарадњи на завршетку пројекта дела обилазнице око Београда до Винче. Потписан је и Споразум о успостављању ваздушног саобраћаја између Србије и Кине, а први корак могао би да буде „код шер”, односно успостављање заједничких летова „Ер Србије” и „Ер Чајне” ка Пекингу и Шангају. Град Београд и Ексим банка Кине потписали су Меморандум о разумевању о финансирању приоритетних инфраструктурних пројеката које ће град Београд реализовати у наредном периоду. Владе Србије и Кине потписале су Споразум о привредно-техничкој сарадњи, затим Споразум о сарадњи Народне банке Србије и Кинеске развојне банке, која жели да финансира разне пројекте у Србији. Потписан је и Меморандум о разумевању о свеобухватној финансијској сарадњи Владе Србије и Кинеске развојне банке. Меморандум о разумевању о финансирању пројеката потписали су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Ексим банке Кине, док је Меморандум о разумевању и партнерској сарадњи потписан између Министарства трговине, туризма и телекомуникација и кинеске корпорације ЗТИ, која ће доћи на српско тржиште. Министарство пољопривреде и амбасада Кине су потписали Протокол о здравственим захтевима за извоз смрзнутог јагњећег меса из Србије у Кину и три српска произвођача већ су спремна за извоз на то велико тржиште. Потписан је Меморандум о разумевању између МУП-а Србије и компаније „Хуавеј” о сарадњи у области система, као и Споразум о међусобном оснивању културних центара између Србије и Кине. У циљу подршке српском високом школству и успостављању истраживачко-развојних центара у области информационо-комуникационих технологија, компанија „Хуавеј” је Електротехничком факултету Универзитета у Београду донирала Лабораторију информационо-комуникационих технологија, базирану на најмодернијим 4Г технологијама. Извор: Танјуг
Економски добитак од Самита са Кином
Српска страна припремиће предлоге у складу са регионалним потенцијалима и приоритетима Србије. Оснивање радне групе предвиђено је Меморандумом о разумевању између Кине и Србије о припреми студије оправданости за изградњу српско-кинеских индустријских зона, што је само један од 14 споразума и меморандума који предвиђају значајне инвестиције и сарадњу двеју држава у различитим областима, а који су две земље потписале последњег дана Трећег самита 16+1 у Београду. Тиме су потврђене процене да ће Србија као домаћин тог састанка убележити на свој конто и значајан економски, а не само политички резултат. Кина је, наиме, том приликом Србији донирала 35 милиона јуана или 4,5 милиона евра и та средства ће, према најавама, бити употребљена за плаћање камата које држава дугује по основу кредита. Најављено је да ће Кина основати и нови инвестициони фонд у укупном износу од три милијарде долара, за који ће моћи да конкуришу земље ЦЕЕ, а средства ће моћи да се користе кроз јавно-приватно партнерство и лизинг аранжмане. Томе, како је речено, треба додати да је од претходне кредитне линије у износу од 10 милијарди преостало 1,7 милијарди долара. Земље ЦЕЕ моћи ће да користе тај износ, с тим што ће Кина покушати да спусти трошкове тих зајмова. Како се могло чути на маргинама самита, Кинези планирају да изграде савремену индустријску зону у Стубленици код Уба, површине 112 хектара и две кинеске компаније желе ту да направе фабрике за производњу филтера и трансформатора. На Самиту је исказана заинтересованост Кине и за изградњу нове луке на Дунаву, код Пупиновог моста, а најављено је и да ће почетком следеће године бити отворене понуде кинеских компанија за концесиону градњу две деонице Коридора 11, од Београда до Обреновца и од Прељине до Пожеге. Према сазнањима Танјуга, кинеске компаније послале су 18 писама о заинтересованости за приватизацију 11 српских предузећа, међу којима су и ИМТ, ИМР, ПИК Земун, Ресавица, али и три бање – Нишка, Рибарска и Сокобања. Ипак, један од најзначајнијих договорених послова јесте градња пруге Београд–Будимпешта. У пројекат ће се, како је најављено, касније укључити Македонија и Грчка, а пруга би требало да буде изграђена за две и по године.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Ишћенко: За преостале Украјинце је најбоље да Украјина што пре престане да постоји као држава
Украјини ће најлакше бити 2025. године. Раније је мало тога зависило од ње, а сада ни њена...
Тахрир Ал-Шам ће бити у великој геополитици
Прича о успону милитаната Тахрир ал-Шама на сиријски трон биће још дуго обавијена тајнама ...
НЕСТОРОВИЋ: Три могућа сценарија за 2025. годину
Арктик: Како Руси сређују своју кућу
Мој кум и ја не волимо израз „волонтер“: пошто смо обојица Словени (он је Србин, а ја Рус)...