Правда

Тешко наоружани нападачи најпре бију или рањавају посаду. Затим ломе електронску опрему која одређује локацију танкера. Док јатаци претачу заплењену нафту, пирати меркају унезверене таоце. Ако им се отети морнари учине примамљивим пленом, повешће и њих на копнено упориште – до исплате уцене, која се обично креће око 200.000 америчких долара по посади. За разлику од сомалских пирата, који су средином прошле деценије вршљали око рога Африке, нова генерација отмичара у Гвинејском заливу има далеко краћи фитиљ. Рок за исплату уцене у нафтоносном заливу на западу Африке између обала Анголе и Сенегала веома је кратак. Највише два до три дана. Ако тражени новац не стигне, судбина киднапованих морнара неизвесна је, упозорава Међународни поморски биро (ИМБ) са седиштем у главном граду Малезије, Куала Лумпуру. Гвинејски залив је ново глобално жариште пиратских напада, упозорили су ове седмице ИМБ и учесници Првог међународног форума о миру и безбедности у Африци, одржаном у Сенегалу. Седмина свих пиратских препада на светском мору од јануара до септембра ове године (укупно 231) изведена је негде између нигеријске нафтне луке Харкур и Дакара, главног града Сенегала. Подаци ИМБ иначе указују на постојани раст пиратских напада у Гвинејском заливу од почетка миленијума (2010. догодило укупно 33, лане готово дупло више). Аналитичари осигуравајућих друштава у лондонском Ситију процењују да је број непријављених поморских напада у Гвинејском заливу знатно већи, преноси „ Фајненшал тајмс”. Истовремено, између јужних обала Арабијског полуострва, стратешког пролаза Баб ел Мандеб на Црвеном мору и рога Африке тамошњи пирати су у првих девет месеци ове године тек 10 пута насрнули на бродове који су пролазили, а само два напада су била успешна. Колико 2011, сомалски пирати су у региону, којим се годишње из Азије ка Суецу и назад креће око 55.000 бродова свих димензија, извршили су 237 напада. Потоњи драстични пад поморских препада и отмица око рога Африке директно је у вези са снажним присуством многобројних страних армада у тим водама и приливом приватних фирми које обезбеђују бродове на западном ободу Индијског океана. Улазак приватних фирми за поморско обезбеђење надомак Аденског залива донео је иначе забрињавајућу новину на светском мору – појаву непознатог броја бродова складишта сваколике муниције коју без велике контроле користе по свом нахођењу, наводи ИМБ. И док је пиратска претња осетно попустила на истоку Африке, на западу Црног континента – поморске пљачкаше за сада нема ко да заустави. Иако су лидери западне Африке у јуну 2013. одлучили да оснују регионални центар за координацију борбе против пирата (са постајама дуж обале), у акцију још нису кренули. Најпре зато што морнарице држава на обалама Гвинејског залива немају ни довољно патролних чамаца, ни компјутерску и сателитску опрему неопходну за праћење збивања у њиховим територијалним водама… „На националном нивоу многе службе укрштају овлашћења и надлежности”, упозорио је форум у Сенегалу шеик Бара Цисокохо, контрадмирал сенегалске морнарице. Поврх тога низ земаља на обалама Гвинејског залива има неразрешене спорове око демаркације поморских граница у региону изузетно квалитетних налазишта нафте на дну Атлантског океана. „Пирати постају забрињавајућа претња у Гвинејском заливу”, признао је нигеријски председник Гудлак Џонатан на форуму у Сенегалу.

Прочитајте још:Брисел у шоку: Грчка прекршила санкције и потписала уговор са Русијом!Премијер Италије: Треба тражити додирне тачке са Русијом

Ко су починиоци све бруталнијих пиратских напада и одакле им оружје и новац за дрске отмице, за сада је неизвесно. Поједини посматрачи повезују плиму пиратских удара у Гвинејском заливу са приближавањем предизборне кампање у Нигерији пред опште изборе у фебруару 2015. године. У међувремену, Форум о миру у безбедности у Африци завршен је апелом председника Сенегала међународној заједници да помогне стабилизацији прилика у Либији. Позив страним армадама да уђу у борбу против западноафричких пирата за сада је изостао. Извор: Политика