Брисел сузама не верује. Тако би се у неколико речи могла сажети најновија констатација Ивице Дачића о томе да у седишту европске бирократије често траже од Србије да се одлучи између Европске уније и Евроазијског савеза, и то упркос чињеници да се српски званичници готово свакодневно упињу у доказивању да је српски пут на западну страну света потпуно неупитан. Пише: Ратко Паић, Глас Русије
Још конкретније, шеф српске дипломатије је током протеклог боравка у Москви, после сусрета са руским министром иностраних послова Сергејом Лавровим, на завршној прес-конференцији изјавио да Србија ни од једног руског дужносника никада није чула захтев или предлог да се одлучи - „Русија или Европска унија“, док по Дачићевом сведочењу „такве изреке, на жалост, често можемо чути с других страна“, прецизирајући да „често у Бриселу чује тезу да Србија мора да се одлучи да ли ће да иде у Европску унију или Евроазијски савез“, при чему је додао да о томе нису никада разговарали, јер по његовим речима - Србија чак и да хоће да се прикључи савезу који се формира око Русије, велико је питање да ли то може. Он је затим у прилог својој оцени подсетио јавност да је још Слободан Милошевић својевремено предлагао, а такође је и парламент донео одлуку о прикључењу савезу Русије и Белорусије, закључивши да Србија није нереална по том питању. Међутим, иако је то по мишљењу српског министра сасвим нереална опција, за бриселске чиновнике очигледно није, већ они могућност прикључења Србије Евроазијском савезу доживљавају као врло реалну и могућу варијанту, јер да није тако – зашто би уосталом тако често тражили да се Србија одлучи да ли иде путем западних или источних интеграција, чак и поред непрекидних уверавања да је то питање одавно решено у корист западног вектора кретања. Све то недвосмислено указује на дубоко укорењено неповерење Брисела према Србији, које се изгледа не може отклонити ни безброј пута поновљеним тврдњама, попут оне коју је још једном поновио и сам Дачић на поменутој конференцији за штампу у Москви, да је српски циљ учлањење у Европску унију, али не на штету односа Србије према земљама које нису њене чланице. Имајући то у виду, можда би било корисно да призовемо у сећање мисао Иве Андрића на ту тему, која гласи: „Чим осетите неповерење према људима, више него што је то разумно и оправдано... обратите пажњу на своју унутрашњост, јер то је најбољи знак да нешто у вама није у реду“. Наравно, тешко је проникнути у суштину евро-бирократа да би се дао коначни одговор шта то није у реду са њима када испољавају толику неповерљивост према Србима, о којој је управо посведочио српски шеф дипломатије говорећи о учесталом захтеву са Запада да се Србија најзад определи на коју страну света путује њен геополитички брод. Али на крају крајева, можда није реч само о обичној ирационалној неповерљивости Брисела, него о његовом својеврсном, можда и сасвим несвесном признању, да је евроазијска опција, иако тек у процесу настајања, достојна алтернатива европској. А то би већ значило да се не ради толико о мањку поверења, колико о вишку логичког расуђивања.
Прочитајте још:ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ПОЧЕО 08.08.08: Нико није приметио, очекивали смо потпуно другачији сценарио!Британски стручњаци упозоравају да ће економски рат са Русијом бити изгубљен
Извор: Глас Русије