Правда

По вашем мишљењу, у чему је смисао санкција? Све такозване санкције у значајној мери су усмерене на то да би се подривала позиција конкурента. Што се тиче политичке црте ових санкција, требало би додати и то да су наши западни партнери били први који су позивали да се оне уводе кокретно против оних лидера који не испуњавају одлуке УН и да наводно чине све како би се избегао било какав негативни ефекат на становништво. У случају Русие, изабрана је управо дијаметрално супротна логика. Јавно изјављују да су санкције усмере на то да се нанесе јак удар руској економији, како би народ осетио колико му је лош живот под тим режимом. Уводећи санкције, САД и ЕУ чак су и појаснили да су оне у вези са одређеним деловањем РФ. Повод за овај притисак је бескрупулозан. На пример, у јулу су уведене секторске санкције, најављене као најболније за руску економију, а поводом хистерије која је завладала након обарања малезијског Боинга. Тада су без суда и истраге, без било каквог поступка, управо побуњеници били проглашени за кривце, иако су без поговора предали холандским експертима црне кутије које су они нашли. Наравно, била је оптужена Русија. Сада се ћути о трагедији са малезијским Боингом, а ми позивамо да се обрати пажња на чињеницу да истрага неоправдано дуго траје. Наши западни партнери ћуте или, у најбољем случају, говоре да им је потребна још једна година. Није уреду да се трагедија користи за постизање својих геополитичких циљева. Какве су ваше прогнозе за следећу годину у вези са санкцијама? Ми не правимо прогнозе. Санкције су њихов проблем. Ми се бавимо својом економијом. Чврсто ћемо се залагати да наши партнери остварују своје међународне обавезе, иако они већ сад покушавају да их избегну. Ако буде потребно, посегнућемо за одговарајућим правним мерама. Раније сте, везано за Украјину, помињали „партију мира“ и „партију рата“. Које украјинске делатнике сврставате у ове „партије“? О томе шта желе, у редовима садашњег украјинског руководства, може се судити према њиховим изјавама. Али, наравно, постоје оне ствари које ми одвајамо од реторике. За нас су главна дела, а не речи. Што се тиче дела - осећамо да је председник Петар Порошенко привржен споразуму из Минска, а то је било и потврђено током телефонске конференције у којој су учествовали председници Русије, Украјине, Француске и канцеларке Немачке. Како ви сагледавате перспективе минског процеса? Тај процес није једноставан, јер је споразум оквиран и предстоји његова имплементација, односно превод на језик практичног деловања. На томе се већ ради и надам се да се процес ближи крају, што се тиче коначне линије разграничења. Већ почиње уклањање тешког наоружања, у току је и рад на терену, непосредно међу украјинским војницима и представницима побуњеника уз помоћ руских официра који су били послати на лични позив украјинског председника како би учествовали у овој акцији. Надам се да ће већ у наредним данима ово помоћи да се све брже одвија- већ је забележен значајно мањи број инцидената, мање људи гине. Постоје поједини случајеви, али то је неупоредиво са оним што је било раније. У последње време сте дали неколико контрадикторних изјава. Наиме, у недавном интервјуу за Франс 24 сте рекли да Русија „не предлаже федерализацију или аутономију“ за Доњецку и Луганску област. Али, крајем марта сте говорили да су политичке снаге Украјине обавезне да се „договарају о федерацији у чијим оквирима сваки регион треба да има широке могућности и овлашћења“. Увек сам говорио исто. У интервјуу за Франс 24 рекао сам да ми Украјини уопште не намећемо некакав конкретни термин – да ли ће се то звати федерација, децентрализација, или као што у енглеском постоји још много синонима. Државни секретар САД Џон Кери ми је једном приликом рекао да им је неопходна децентрализација, или како се он још изразио devolution- што отприлике значи трансфер, пренос овлашћења. Нама је свеједно. Онај ко је сада на власти у Украјини, требало би да се договара о томе како ће бити решена питања језика, културе, историје, како ће бити изграђени односи са центром, на крају крајева, који ће се празници славити. Ми разумемо да на западу Украјине 9.мај сасвим другачије доживљавају него у Русији и на југоистоку Украјине. То је веома сложена конструкција. Покушаји да се стварањем некаквог комитета у оквиру Врховне раде, у којем би олигарси и политичари усаглашавали некакве параметре уставног устројства, само продубљују проблем. Неопходна је отворена, инклузивна уставна реформа- баш онаква како је било дефинисано у априлу у Женевској конвенцији. Та реформа подразумева учешће свих региона и политичких снага.

Прочитајте још:На украјинске посланике бачена бомба у центру Кијева Србија постаје мировни посредник између Новорусије и Украјине!? Mедведев: Санкциjе Запада неће зауставити развоj Русиjе

Извор: Глас Русије