Правда

Хлеб је у Србији, према оцени потрошача, све лошијег квалитета. Пекари на рафове шаљу непечен, гњецав, често „празан“ и адитивима надуван хлеб, с проблематичним садржајем додатака. Изузетак су једино индустријски погони, који још држе одређени ниво квалитета. Најбољи доказ да не постоје стандарди јесте што се изглед, укус и квалитет векне у једној истој пекари током недеље мењају и по неколико пута. У покушају да повећају профит, пекари обмањују грађане на више начина. У досадашњим анализама хлеба установљено је да постоје мања грамажа од оне која је прописана, вишак воде, а састав специјалних врста хлеба често не одговара декларацији... Произвођачи тврде да је за бољи квалитет ове намирнице потребна савременија опрема, али и технологије којих у приватним занатским пекарама нема. Због тога није редак случај да се адитиви или квасац користе без прецизне мере или рецепта, мада се зна да прекомерна количина тих састојака може да буде штетна по здравље потрошача. - Јавна је тајна да више од 50 одсто те индустрије послује у „сивој“ зони и да не постоји редовна контрола сировина и финалног производа - напомиње Горан Паповић, председник Националне организације потрошача. - Многи не поштују ни минимум прописаних стандарда производње. Пекари најпре треба да се позабаве квалитетом, па тек онда да траже поскупљење хлеба. И у новосадској Житовојводини истичу да многи мањи занатски пекари купују брашно из „сиве зоне“, од такозваних услужних млинара, тако избегавају плаћање ПДВ, пореза на добит, доприноса... - Суштински проблем је што нема контроле квалитета брашна, па један број пекара купује главну сировину непровереног квалитета - сматра Здравко Шајатовић, помоћник директора Житовојводине. - Поред недостатка опреме, у занатским пекарама нема ни технолога, који би контролисали квалитет хлеба. Многи адитиве и квасац користе одока, иако прекомерне количине могу бити и штетне по здравље потрошача.

Прочитајте још:Седам биљака за чист ваздух у кући

Нема сумње да би требало ставити под лупу квалитет хлеба. Стручњаци истичу да би држава требало да се позабави питањем техничко-технолошке опремљености и хигијенско-санитарних услова производње у мањим пекарама. Многи оцењују да пекари користе брашно слабијег квалитета, па је нереално очекивати да хлеб, без обзира на све додатке, буде бољи. Грађани Србије годишње потроше око 650.000 тона хлеба, а по глави становника око 90 килограма. Дакле, према количинама, то је стратешки производ, намирница која се највише троши. У сиромашним земљама већа је потрошња, па стога, треба више рачуна да се посвети исправности хлеба.

МИНИСТАРСТВО ОБАВИЛО 908 КОНТРОЛА

Инспектори Министарства пољопривреде Србије, од јануара до октобра ове године спровели су 908 контрола, које се односе на хлеб. Када се говори о самом квалитету хлеба, укључујући и његову здравствену исправност, може се, тврде, закључити да ту нема проблема. - У 239 случајева утврђена је одређена неправилност, која се односи пре свега на декларисање и услове за производњу, односно, у успостављању система безбедности у том процесу - кажу за „Новости“ у Министарству пољопривреде. - Појачане су контроле, а у 27 случајева изречена је привремена забрана производње. Поднето је 58 захтева за прекршаје, а број пријава за привредни преступ је 10. Извор: Новости