Правда

Судећи по реакцији потпредседнице Владе Србије Зоране Михајловић, званични Београд и Москвa наставиће по старом. Упитана да ли се нешто мења у политичким односима Србије и Русије, Михајловићеваза „Политику” каже: „Не уводимо никакве санкције. Ми смо мост повезивања, а не камен спотицања између Русије и ЕУ.” Ситуација је нејасна и у ЕУ, где су доскора тврдили да постоји бојазан да се Србија не окрене Русији и да јој зато треба посветити највећу пажњу. Да ли Београд губи положај „свинг државе” на западном Балкану? „Политика” је пре пола године цитирала немачке и европске политичаре и утицајне аналитичаре који су тврдили да је Србија држава која лако може да превагне и на руску и на европску страну и да зато Брисел мора да се усредсреди на пријем Србије у ЕУ. Исти експерти су тада повлачили и следећу паралелу: да Бугарска није „преурањено” ушла у ЕУ, данас би била као Србија, „између Европе и Русије”. Шта се сада мења? Бриселу је и даље важно да сваку земљу кандидата придобије за дипломатски рат против Кремља и сада би са те стране требало очекивати још јачи притисак. Прекјучерашња изјава председника Русије Владимира Путина о прекиду пројекта „Јужни ток” била је хладан туш за Београд, а сада би могао да уследи и један из Брисела питањем: зашто сада не подржите европску политику према Москви? Међутим, Јосип Јуратовић, посланик Социјадемократске партије Немачке у Бундестагу, каже за „Политику” да таквог притиска на Београд неће бити јер су сви свесни да Србија не може Русији да уведе санкције на начин на који су то урадиле земље ЕУ или неке друге земље кандидати. „Положај Србије се у ЕУ неће мењати јер је Србија и са ’Јужним током’ и без њега битна земља региона – од ње зависи стабилност западног Балкана, а тиме и Европе. Она треба да испуни критеријуме и што пре уђе у ЕУ и мислим да би било сасвим неразумљиво отежавати српски улазак у ЕУ неким додатним критеријумима”, додаје Јуратовић, члан странке која влада у коалицији са демохришћанима Ангеле Меркел. Како објашњава Бодо Вебер, стручњак за Балкан из немачког Савета за политичку демократизацију, за Немачку је одустајање од „Јужног тока” добра вест за односе између Србије и ЕУ: „Тај пројекат је стварао економску зависност Србије од Русије, а то значи и доминантан руски политички утицај у Србији, што је у ЕУ стварало недоумице око српске спољне политике. Сада је то решено. Мислим да је премијер Александар Вучић у августу убедио Меркелову да Србија тежи чланству ка ЕУ и ту више нема никаквих дилема”, оцењује Вебер. И поред савезништва Србије и Русије и војне параде на којој је присуствовао Путин, Београд никада није одустајао од циља да уђе у ЕУ. Према испитивањима јавног мњења, више од половине грађана наше земље јесте за прикључење Европској унији. Филип Ејдус, доцент на Факултету политичких наука и заговорник уласка Србије у НАТО, оцењује да вест о „Јужном току” представља „последње звоно за узбуну да се Србија одлучно окрене ка Европи и Западу, где припада не само географски и геополитички већ и вредносно”. „Грађани ће по ко зна који пут морати да плате високу цену катастрофалне политике ’балансирања између Истока и Запада’, а они који су у њихово име направили рачун – правиће се, по обичају, луди”, каже Ејдус за наш лист. Слично размишљају и у Центру за евроатлантске студије Јелене Милић. Они су насловом свог саопштења „После краха ’Јужног тока’ – правац Запад” изрекли суштину свог става. Ово је, по њима, „кључни тренутак да Србија изађе из руског загрљаја”, а први корак Србије требало би да буде придруживање санкцијама ЕУ Русији. Атлантисти у Србији једва су дочекали да кажу да је ово идеална прилика да се окренемо НАТО-у и ЕУ, али то би била катастрофа за Србију, каже Драган Петровић, виши научни сарадник београдског Института за међународну политику и привреду. Уосталом, додаје он, ни ЕУ неће променити став према Србији због блискости са Москвом јер су европским земљама потребни економска сарадња са Русијом и руски енергенти. Петровић, наиме, сматра да одлука о „Јужном току” неће довести до промена у спољној политици Београда, коју он описује као „уравнотежену” и „одмерену”: „Ништа се није променило у руском односу према нама јер је Србија руски геополитички приоритет на Балкану и Руси су веома пријатељски расположени према нама.”

Прочитајте још:Москва: Крим је Русија, а Косово је Србија!

Док „Њујорк тајмс” последње догађаје описује као велики Путинов дипломатски пораз у покушају да успостави руски утицај у југоисточној Европи, Петровић каже да сви губе из вида да Русија уопште није изгубила утицај у региону. „Као прво, Путин уопште није сасвим одустао од ’Јужног тока’. Оно што треба знати јесте да је Русија потврдила ’Плави ток’, који ће преносити гас из Русије у Турску, као и изградњу цевовода до Грчке, што значи да ће она и даље остваривати велики утицај у региону”, додаје Петровић. На ово се наставља и Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, наводећи да је Москва договором са Анкаром направила маневар који ће ојачати улогу Турске у региону и на евроазијском простору. „Русији је Турска потребна као конструктиван играч, иако је тешко рећи близак савезник, и на Црном мору и на Медитерану, и на Кавказу и у Сирији и на Балкану. С друге стране, ближе везе Русије и Турске ће умањити геополитичку улогу САД и нарочито Европске уније, која ће на крају крајева бити највећи губитник новонастале ситуације”, оцењује Митић, додајући да нема никакве дилеме да ће Русија наставити да шири свој утицај на Балкану, нарочито у Србији и у Републици Српској. Митић сматра да не постоји никаква назнака да ће Србија изгубити у Русији моћног савезника на светској политичкој сцени. Он оцењује да је „торпедовањем пројекта ’Јужни ток’, Запад Србији зарио геополитички и економски нож у леђа”.Већ шест година, додаје он, спрега Вашингтона, Брисела и дела власти у Београду предано је радила да омете изградњу пројекта који је Србији могао да драматично побољша иначе очајну геополитичку позицију. Извор: Политика