Правда

Када је амерички потпредседник Џо Бајден на недавном самиту Атлантског савета у Истанбулу рекао да Хрватска има потенцијал да буде “регионални енергетски центар”, вероватно још није знао да ће руски председник Владимир Путин и директор Газпрома Алексеј Милер само недељу дана након тога објавити да је план изградње Јужног тока - мртав, пише Слободна Далмација. Ипак, Бајден је итекако добро знао за вишемесечне притиске ЕУ на Бугарску, као и за негативан став Европске комисије према изградњи Јужног тока и, што је још важније, заједничко противљење ЕУ и НАТО-а ширењу руског утицаја на овај део Европе. По писаљу Јутарњег листа, Хрватска је сада у прилици да заиста и постане енергетски лидер у региону, и то "ни крива - ни дужна". То, како даље наводе, произлази и из коментара хрватског министра привреде Ивана Врдољака за 'Слободну': “Руско одустајање се на нас не одражава ни најмање, не угрожава нашу енергетску стратегију. Ми смо отворили опцију изградње одвојка за Јужни ток јер Хрватска није имала ту привилегију да буде на главној траси Јужног тока. Након тога смо кренули у пројекат истраживања гаса и нафте и изградње ЛНГ-а, а то ће очигледно бити једина опција доставе гаса у овај део Европе. И очигледно је да смо били у праву.” Упркос “видовитости” о којој говори министар, чини се да расплет читаве приче више спада у ону народну: “више среће, него памети”, закњучује Јутарњи лист. “Ми смо и до сад превише зависили од гаса из Русије, а повећање те зависности не би било добро ни за економију ни за политичку стабилност у региону”, коментарише хрватски економски аналитичар др. Дамир Новотни. “Управо зато, ја на руско одустајање гледам позитивно, ово нам је прилика да надокнадимо изгубљене године, а изгубили смо их најмање 15, уздајући се у снабдевање из једног извора. Ово треба да буде и подстицај за истраживања могућих извора нафте у нашем подморју, али и за пројекат ЛНГ терминала за гас”.

Прочитајте још:Хрвати појачавају војну помоћ Украјини

Дарко Хорват, председник ХДЗ-овог Одбора за енергетику, рударство и заштиту околине, подиже ручну: “Најаву одустајања Газпрома од Јужног тока не треба узети као коначну одлуку. У овој геополитичкој игри руска страна се одлучила за потез којим узвраћа ударац на економске санкције од стране ЕУ.” Хорват подсећа на то да се и даље преко 54 посто потреба за гасом у Европи подмирује из руских извора. Економски новинар из Београда Миша Бркић, за Јутарњи лист је изјавио: “На Србији је да сад, кад је већ трагично закаснила, почне размишљати о својој енергетској будућности. И то европском памећу, како би нашла замену за руски гас.” Бркић примећује да се “Србија успавала на ловорикама Јужног тока” и - као да је слушао Бајдена - истиче могућности које у перспективи нуди пројект ЛНГ-а на Крку, као и Јадранско-јонског гасовода који би од Азербајџана преко Грчке, Албаније и Црне Горе требало да досегне и до Хрватске. Извор: Јутарњи лист