Правда

Тржиште некретнина опада и зато што банке у тим случајевима све више одузимају станове и продају на лицитацијама, чиме се ствара већа понуда од потражње, а и стамбени кредити су постали прескупи па се потенцијалним новим корисницима не исплати да улазе у такве аранжмане. То удружење поручује да држава, ако жели да подстакне тржиште некретнина и покрене грађевинску индустрију, мора са банкама да нађе решење које ће подразумевати мање трошкове и јефтиније кредите, пошто је очигледно да само тако може доћи до позитивних помака у овој области. Удружење "Ефектива" је проверавало да ли је то заиста тако и послало упит банкама са следећим критеријумима: Потребан је стамбени кредит у износу од 15.000 евра, за стан који кошта 30.000 евра (половина вредности стана ће бити дата у кешу као учешће), са роком отплате од 10 година. "Дошли смо до помало разочаравајућег сазнања - да би неко подигао "само" 15.000 евра стамбеног кредита у старту мора да плати око 1.700 евра трошкова", кажу у "Ефективи. То су: овера заложне изјаве код нотара око - 200 евра, премија осигурања код Националне корпорације за осигурање кредита око 450 евра, провизија за обраду захтева код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита 30 евра. Ту су и трошак уписа заложног права 20.000 динара (око 165 евра), осигурање непокретности 360 евра, овера заложне изјаве 60 евра, процена вредности некретнине 300 евра, трошак вађења листа непокретноси 10 евра, обрада кредитног захтева код банке (није обавеза свуда) око 75-150 евра. "Треба напоменути да би корисника на крају овај кредит укупно коштао још око 6.000 евра колико ће платити редовне камате, коју су нам банке понудиле у износу од око 7,2 одсто годишње", наводи се у саопштењу. Ако се узме у обзир и чињеница да су за куповину неких других производа кредити значајно јефтинији, рецимо за куповину фиата 500Л камата је два одсто годишње, поставља се питање да ли је за исти новац боље купити стан или аутомобил, где су и почетни трошкови значајно јефтинији. "Ефектива" поставља питање - зашто банкама није у интересу да пласирају јефтиније стамбене кредите, да ли је у питању неповерење у тржиште некретнина, платежну моћ грађана, скупи извори финансирања или нешто треће?

Прочитајте још:Дачић: Осудите Шешеља, а не Србију

То удружење је добило потврду у неким експозитурама банака да се клијенти ретко јављају и да се распитају за стамбени кредит, а да су реализације још ређе. "Приметан је раст маржи које банке урачунавају у цену ових кредитаиИ која је негде око седам одсто, на коју се додаје вредност Еурибора, која је сада минимална и износи нешто мање од 0,2 одсто", наводи "Ефектива". Клијент мора рачунати и на то да постоји могућност да вредност Еурибора у будућности порасте (половином 2008. године Еурибор је износио око пет одсто), чиме би дошло до значајног увећања месечне рате и увећаања укупне камате која се на крају плати. Извор: Танјуг