Правда

Уочи Никољдана руска рубља се стрмоглавила и достигла историјски минимум. У ноћи између 15-16. децембра Централна банка Русије је по шести пут ове године подигла вредност референтне каматне стопе (са 10,5 на 17 посто), што је, испоставило се кроз неколико сати, био окидач да 16. децембра увече један долар вреди 77,39, иако се дан пре тога мењао за 59,78 рубљи. Готово сви светски медији почели су да извештавају о томе како следи потпуни финансијски колапс Русије, а није мањкало ни оних који су све ово поредили са ситуацијом у Србији из 1992. године. Набрајали су се узроци слабљења руске валуте, као и руске економије у целини, а не треба ни посебно подвлачити како се пре свега говорило о последицама санкција САД и ЕУ и паду цене енергената. У самој Русији су, чини се као никада до тада, простор добили „патриотски економисти” који су осули дрвље и камење по Централној банци, домаћим банкарима (чији су интереси превише испреплетани са међународним финансијским институцијама) и либералима (пре свега политичарима). Са неколико страна су стигли предлози да се под хитно донесе нови закон о Централној банци и да на њено чело буде именован Сергеј Глазјев, а спомињане су и неопходне политичке чистке у врху руске власти (најчешћа је у овом контексту навођен потпредседник владе Аркадиј Дворкович). Судећи по медијским извештајима, чинило се да је Владимир Путин пред избором или-или. Или ће дозволити да се цео систем уруши и затрпа га, или ће под хитно почети да вуче одлучне потезе и смењује све који су умешани у „велику заверу”. У одређеној мери, све је подсећало на ситуацију из Донбаса средином августа. Тада се очекивало или да Путин дозволи пад Донбаса и Луганшчине и тако направи увод у организовање „московског евромајдана” или да направи велику чистку либерала у свом окружењу и уђе са војском у Украјину. На крају, није се десило ни једно ни друго. Путин је морао да пронађе начин и одбрани Доњецк и Луганск, јер се то директно тиче геополитичког положаја Русије, а истовремено, отпочињање „сече кнезова” у Москви му уопште није било потребно јер би то могло да донесе одређени степен дестабилизације руског политичког система. Логика руских „патриотских интелектуалаца” је да док су либерали у систему, они могу да роваре, али је Путинова логика да су тада и под његовом контролом. Истине има и у једном и у другом погледу. Несумњиво, на пад рубље, који је од првог квартала 2014. године континуалан, утицали су: смањивање цене нафте, масовно одливање капитала узроковано увођењем санкција и последице које трпе руске компаније због санкција (да би отплаћивале прекограничне кредите западним банкама морају да купују девизе на руском тржишту и износе их из земље). Руски министар за економски развој Алексеј Уљукајев још је навео и да се у текућој кризи боље види какве су све последице настале због одлагања структурних реформи у низу сектора. Међутим, већ од 17. децембра рубља је „нагло оздравила” и вратила се на ниво од 15. децембра. Затим је наставила да јача и недељу дана касније, 23. децембра увече, један долар се мењао за 54,55 рубљи. Да се узрок наглог пада рубље налази у некој од наведених ствари системског карактера, она би наставила са својим падом, онда се не би овако брзо опоравила. Цена нафте, санкције, проблеми руских привредника и инертност њених државних предузећа јесу део проблема за руску валуту, али нису могли пресудно да утичу на драматичан пад који се десио за свега један дан. Такође, ако се као аргумент узме тврдња да је „лом” направило подизање референтне каматне стопе, онда остаје недоречено како је било могуће да се после онаквог пада рубља тако брзо оправи!? Шта се десило у ноћи између 15-16. децембра? Руски „патриотски економисти” наводе да је дошло до покушаја својеврсног државног удара у режији Централне банке (и гувернерке Елвире Набиулине), а по налогу САД. У блогосфери су се појавиле и теорије како је ово заправо руска игра, јер је Москва за релативно мали износ покуповала резерве сопствене валуте код централних банака европских држава (оваква мера би пре свега погодила Украјину), које су после великог пада почеле да се ослобађају руске валуте. Тако се у једној анализи, а коју објављују и „Вечерње новости”, наводи: „Када Русија буде сматрала да је вредност рубље на довољно ниском нивоу, откупиће јефтину рубљу огромним количинама долара. На тај начин Русија може да преплави западно тржиште – доларима, еврима и другим западним валутама, и – златом. Не заборавимо да рубља има покриће у злату. Видели смо до сада како убацивање великих количина неке валуте утиче на ту валуту, овог пута уз истовременi откуп рубље са Запада. Брилијантан потез у правцу враћања вредности рубље и стварања новог монетарног система. Система у којем ће Европа да буде добродошла, али по својој жељи и избору, а не вашингтонским завртањем руке”. У овом тренутку се не може са великом вероватноћом тврдити шта се десило. Ипак, са великом вероватноћом се може тврдити да је кључни играч у целој овој игри Владимир Путин. Чак и ако су постојале намере да се „историјским обарањем рубље” изврши државни удар, руски председник је тај процес каналисао. Да то није чинио, рубља би се данас мењала по курсу од преко 80 за долар. Кључно питање је: зашто то није спречио? Јер, ма шта да је предузимао после 16. децембра, психолошки ефекат онога што се десило је страшан и могао је произвести шире политичке последице. Неколико могућих одговора треба размотрити. Прво, сасвим је могуће да ово представља припрему јавног мњења за шокове који могу уследити током 2015. године. Америчка банка „Џеј Пи Морган” је већ изашла са прогнозом да ће пад руског бруто друштвеног производа у 2015. години бити четири пута већи од пројектованог (не 0,8 посто како то тврди премијер Медведев, већ чак 3,3 посто). Уколико цена нафте остане током наредне године на садашњем нивоу, биће све теже бранити рубљу, па се њен пад може наставити. Међутим, реакција државних органа и њен брзи опоравак протеклих дана шаљу поруку становништву да нема разлога за хистеричне реакције. Колебања ће бити и са тим ће се живети. Друго, могуће је и да се радило о „стрес тесту” и покушају анализирања како ће у случају већег и значајнијег напада на финансијски систем (а који се можда очекује) реаговати институције, а како становништво. Из свега се може извући много закључака, па самим тим и припремити адекватни одговори. Треће, могуће је да ово представља последње упозорење либералним круговима у Русији. Прво упозорење због свог постављања су добили у августу, друго сада, а трећег неће бити. Сада је „патриотски блок” бројнији и мотивисанији, и решен да истера на чистину све оне који не желе да бране земљу од напада из САД. Чини се да су по први пут „патриотски економисти” надјачали „либерале”, што може бити или увод у велики обрачун или ће допринети ретерирању ових других. Четврто, ова дешавања су „натерала” олигархе да се прикључе одбрани земље. Већ 22. децембра председник Русије је имао дугачак разговор са четрдесет највећих руских бизнисмена, на којем се разговарало о неопходности заједничког деловања у циљу превазилажења кризе. Или, другим речима, почео је нови круг „дисциплиновања” тајкуна, који би у одређеном развоју ситуације могли представљати корисно средство за америчку идеју организовања „московског евромајдана”. И пето, ово је и својеврсна порука Западу. Европским привредницима пре свега. На пад рубље најпре је реаговао први човек „Реноа” рекавши да је тај догађај „масакр за све произвођаче аутомобила”. У једном од последњих обраћања Путин је упозорио немачке привреднике како 300.000 радних места у Немачкој директно зависи од сарадње са Русијом. Русија није ни Северна Кореја, ни СР Југославија, њена привреда је део глобалне економије и санкције против ове земље остављају значајне последице на свим странама. Следећа година (а највероватније и она иза ње) ће по свој прилици бити период рецесије у Европи, а лошим економским кретањима ће додатно допринети погоршавање односа са Русијом. Драматичан пад рубље није у интересу ни европске привреде. Оваква дешавања поскупљују робе и услуге европских произвођача на руском тржишту и отварају врата за јефтиније и конкурентније привреднике из Кине и Турске, али пре свега за домаће понуђаче. На крају, треба још напоменути две ствари. Прво, да се Русија током 2008. године сусрела са сличним проблемом. Услед пада цена нафте, неповољних дешавања у светском финансијском систему и интервенције у Грузији, из Русије је за свега неколико месеци „побегло” више од 130 милијарди долара. Због тога се један долар у кратком року почео мењати за 36,5 рубљи, уместо дотадашњих 26. Каснија дешавања су показала да је са растом цене нафте руска економија врло брзо напредовала, без обзира на трендове на глобалном нивоу. Уколико се сличан сценарио понови у 2015. Русија ће много лакше пребродити нови круг рецесије, него што ће то бити са европским земљама. Сада је незахвално прогнозирати како ће се кретати цена нафте, али је сасвим сигурно да је садашња цена неодржива, те да ће у једном тренутку морати да почне да расте. А тада се и завршава прича са падањем рубље. И друго, све ово треба посматрати и у светлу украјинске кризе. Украјина је практично пред банкротом, а Доналд Туск је готово панично упозорио да је Кијеву неопходно до краја године 15 милијарди долара, додавши: „Ситуација у Украјини захтева хитну реакцију, не идуће године јер тада би могло бити прекасно”. За сада, једино је извесно да ће Украјина добити 350 милиона долара од САД, али за јачање војних капацитета. А без стабилизације укупних прилика, испоставиће се да ни оволика давања у војне сврхе не могу имати пуно ефекта. Колапс Украјине отвара Путину врата за нове политичке победе, што му онда гарантује и одржавање високог рејтинга у земљи, без обзира на могуће економске проблеме и реалан пад животног стандарда. То може председнику Русије обезбедити да мирно преброди критичну 2015. и консолидује своју позицију за потоње окршаје. А до тада, највероватније ће покушати да на унутрашњем плану прави компромисе са либералима, истовремено подривајући њихов положај (како би успешно контролисао систем), све више ће отварати простор за представнике „патриотског блока” који се очигледно спремају за преузимање кључних полуга власти у наредном периоду и превентивно ће реаговати како би каналисао неповољне процесе на које утичу спољни фактори. Да ли ће му то и успети - остаје да се види. Тек, дешавања са курсом рубље су само један од елемената у његовој великој игри.

Прочитајте још:15 година Путина: Почетак нове ереРат на првом месту: Американци задњих 13 година на ратове троше 337 милиона долара дневно!

Извор: Факти.орг