Најновије

Здравствени систем ЕУ на истом нивоу без обзира на кризу

БРИСEЛ - Oсновна здравствена заштита грађана у већини земљама EУ, упркос смањењу трошкова намењених здравству, задржана jе на нивоу коjи jе био пре отпочињања економске кризе 2009. године.
Вакцине (Фото: consciouslifenews.com)

Вакцине (Фото: consciouslifenews.com)

У земљама EУ између 2009. и 2012. бужети за здраствену заштиту грађана у просеку су годишње смањивани 0,6 одсто, после годишњег просечног раста од 4,7 одсто у периоду од 2000. и 2009. "Jедан броj земаља EУ jе водио рачуна да не примењуjе политику штедње коjе би имале погубан утицаj на народ", обjаснио jе Гаетан Лафортин, економиста здравственог сектора у Oрганизациjи за еконмску сарадњу и развоj (OEЦД), преноси AФП. У годишњем извештаjу OEЦД-а о здравстевноj заштити у 28 земаља чланица EУ анализаран jе квалитет пружања здравствених услуга коjе покрива здравствено осигурање грађана, затим удаљеност здравствених установа од места становања грађана као и дужина чекања на лекаске прегледе. Буџетски резови, смањење плата и броjа запослених имали су различит утицаj на систем здравствене заштите земаља EУ. У Немачкоj jе у просеку годишње улагање у здраствени систем у периоду од 2009. и 2012. смањивано по 1,8 одсто, док jе у 2000. и 2009. у просеку сваке године улагано 2,1 одсто више него претходне. У Францускоj трошкови за здравствено осигарање на годишњем нивоу по особи износе 3.220 евра док таj просек у EУ износи 2.193 евра. У периоду између 2009. и 2012. у просеку у француски здравствени систем улагано jе сваке године по 0,8 одсто више, а у периоду од 2000. до 2009. таj раст износио jе два одсто.
Прочитајте још:(ТРЕЈЛЕР) Нови филм Брус Вилиса – „VICE“
Наjвећи пад улагања у здравство забележен jе у Грчкоj коjа jе у периоду од 2009. и 2012. сваке године издваjала по девет одсто мање средстава, док jе просечан раст улагања у периоду од 2000. до 2009. износио 5,4 одсто. У извештаjу се наводи да jе у Грчкоj броj корисника плаћеног осигурања драстично смањен последњих година, посебно међу незапосленима у дужем временском року. Проблем удаљености здравствених установа као и рока за приjем на лекарски преглед jе повећан у годинама кризе. У 2012. на операциjу кука у Холандиjи се у просеку чекало наjмање 40 дана, а у Шпаниjи и Mађарскоj четири пута дуже, 150 дана, наводи се и извештаjу. Броj лекара константно расте у свим земљама EУ, већина лекара опште праксе сконцентрисана jе у главним градовима и урбаним срединама док jе оскудица у медицинском кадру и даље присутна у руралним подручиjима. У извештаjу се наводи да jе добра вест то што jе животни век грађана у земљама EУ од 1990. до 2012. повећан за 5,1 годину на 79,2 године. Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА