Правда

Трагом Кине и Индије крећу и остале земље у региону па су се међу 10 највећих купаца оружја на свету сврстали и Тајван, Индонезија, Пакистан и Бангладеш. С друге стране је Русија, упркос свим тензијама у односима са Западом, постала највећи светски извозник оружја. У поређењу са Русијом, НАТО који се такође наоружава има огромне проблем са средствима за одбрану.. Како време пролази, она су све мања. Модернизација војске, тврде аналитичари, иде руку под руку с економским развојем земље, али у Азији није реч само о томе, него и о стратешком одмеравању снага. Напетост у регији, поготово у Источном и Јужном кинеском мору, толико је велика да се готово може опипати. - Постоје две очигледне бојазни око растуће трке у наоружању која ће следећих година само још добити на замаху. Једна је да државе попут Индије, Вијетнама и Кине, у којима стотине милиона људи још увек живи у сиромаштву, троше јавни новац на куповину без друштвене вредности. Друга је бојазан супротна томе. Када се говори о оружју, једина гора ствар од куповине непотребне опреме је да се новац троши на оружје које би се могло показати корисно. Готово свака азијска држава побољшава своје капацитете, како ваздушне, тако и поморске. Људи у регији само могу да се надају да се ради о потпуном траћењу новца - пише “Фајненшел тајмс”. Индија без устезања показује амбицију да се из водећег увозника оружја и војне опреме претвори у водећег светског извозника. Примера ради, Индија је годинама истраживала могућности склапања уговора о куповини чак 200 хеликоптера за око милијарду долара, а онда је ове године зауставила потрагу. Уместо да их купују, објавиле су индијске власти, произвешће их сами. Упркос томе, куповина се и даље наставља. Индија ће, према проценама, у следећих седам година потрошити невероватних 130 милијарди долара на куповину оружја како би свој застарели совјетски арсенал модернизовала америчким производима. Управо САД постају њен главни добављач, уместо Москве некада. У протекле три године потрошила је 14 милијарди долара на куповину оружја - више од пет милијарди у САД. У истом раздобљу Русија јој је продала оружје вредно четири милијарде долара. - Сањамо о томе да Индију учинимо довољно јаком да извози одбрамбену опрему у свет. Уместо константног увоза, желимо да Индија следећих година постане извозник те опреме - најавио је нови индијски премијер Нарендра Моди у августу током крштења највећег ратног брода произведеног до сада у Индији. Си Ђинпинг, председник Кине је ових дана нагласио да постоји потреба за развојем напредне војне опреме како би Кина изградила снажну војску, а све у склопу опште модернизације кинеских оружаних снага, што већину земаља у регији чини поприлично нервозним. Предстојећа војна реформа, сматра Си, мора бити “вођена с циљем изградње снажне војске”. - Напредно наоружање је темељ модерне војске и кључна подршка националној сигурности и помлађивању. Ради се о раздобљу стратешких могућности и кључној тачки убрзаног развоја војне опреме - тврди Си који покушава ојачати борбену способност кинеских оружаних снага које броје 2,3 милиона припадника. Ново оружје, тврди Си, треба да буде “иновативно и практично” и способно да задовољи борбене захтеве, али и да попуни слабе тачке постојећег кинеског војног система. Не ради се о празним речима. Кина озбиљно ради на развоју “невидљивих” авиона и противсателитских пројектила. У функцији је већ и један од њених носача авиона, док је други у плану. Њене намере доказују и бројке. Кинеска издавања за одбрану ове су се године повећала за 12,2 посто, на 131,3 милијарде долара, а многи тврде да је то само бројка за јавност, односно да је укупни износ њене потрошње много већи. Сматра се да ће кинеска морнарица до 2020. имати више војних бродова од америчке - у шест година своју би флоту могли повећати за чак 351 брод, а та бројка надмашује тренутне капацитете америчке морнарице. До исте године Кина ће утростручити и свој број подморница, али то није све.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Атина: Нереди, молотовљеви коктели и хаос

Кина у склопу свог нуклеарног стратешког програма развија нови хиперсонични пројектил Њу-14 који би могао да путује брзином осам пута већом од брзине звука. Трећи пробни лет, који је био успешан, пратиле су и америчке обавештајне агенције, а та тврдња довољно говори сама по себи. На истом таквом оружју раде и САД и Русија. Главна промена у односу војних снага, с фокусом на Азију, почела се догађати након завршетка Хладног рата. Сматра се да ће британска војска до 2020. смањити број својих војника са 120 на 82 хиљаде. Француска је број војних снага срезала с 236 хиљада, колико их је имала 1996. године, на само 119 хиљада, али је прави рекордер у резовима ипак Немачка. Она је 1990. године имала 360 хиљада војника, а данас их има само 62 хиљаде, преноси "Јутарњи лист". У исто време се у Азији бројке и даље пењу у небеса. Индија, Пакистан, Северна Кореја, Јужна Кореја и Кина - све те државе имају много више од пола милиона војника, док Мјанмар, Иран и Вијетнам имају војску чак пет пута већу од немачке. Извор: Блиц