Правда

Пари мач: Господине председниче, рат траје већ три године и с обзиром на исход догађаја, да ли жалите што нисте другачије поступили на почетку када су се појавили први знаци револуције у марту 2011. године? Да ли сматрате да сте одговорни за оно што се десило? Башар ел Асад: Већ у првим данима догађаја, било је мртвих у редовима војске и полиције. Дакле, од првог дана, суочавамо се са тероризмом. Истина је да је било демонстрација, али оне нису биле многобројне. У том случају, није било друге до да одбранимо људе од терориста. Није било другог избора. Не можемо рећи да жалимо због борбе против тероризма од раних дана кризе. Ипак, то не значи да грешака није било. Увек се дешавају грешке. Будимо искрени: Да Катар није дао новац, Турска логистички подржала терористе, а Запад политички, ствари би биле другачије. Ако смо у Сирији имали проблеме и грешке пре кризе, што је нормално, то не значи да догађаји имају унутрашње узроке. ПМ: Ваша војска је окривљена због претеране употребе силе током овог рата. Зашто су цивили гађани? - Када вас терориста нападне оружјем, не можете се бранити дијалогом. Војска користи оружје онда када то чини и друга страна. Немогуће је помислити да је циљ Сирије да бомбардује цивиле, не постоји разлог за то. Да смо убијали цивиле, наш народ, истовремено се борећи против терориста и држава које су против нас и које подржавају терористе, као што то чине државе Залива, Турска и Запад, како бисмо опстали четири године? Да нисмо бранили народ, не бисмо ни могли да поднесемо сав тај притисак. Стога, тврдња да смо гранатирали цивиле нема никаквог смисла. ПМ: Сателитски снимци градова Хомс и Хаме показују потпуно разорена подручја, а Уједињене нације, чија је чланица и Ваша држава, помињу 190.000 људи убијених у овом рату. Да ли су сви људи у тим подручјима били терористи? - Пре свега, морате проверити бројке које дају Уједињене нације. Који су извори тих података? Бројеви које круже светом, посебно у медијима, преувеличани су и нетачни. Друго, до слика уништења не мора се доћи путем сателита, већ на самом месту уништења, а то је тачно. Када терористи уђу у одређени регион и окупирају га, војска мора да га ослободи и ту долази до борбе. Где је битка, ту је и уништење. Међутим, у већини случајева, када терористи уђу у неку област, цивили побегну одатле. Највећи број жртава у Сирији се приписује онима који подржавају државу, а не супротно, а већина њих је убијена у терористичким нападима. Када је у току рат и када се одвија тероризам, неизбежна је смрт цивила. То се дешава свуда у свету. Ипак, за државу је несхватљиво да напада цивиле. ПМ: Према другим информацијама Уједињених нација, око три милиона сиријских избеглица се сада налази у суседним државама што представља скоро осмину становништва. Да ли су они у савезу са терористима? - Не. Они који су напустили Сирију су то учинили углавном због тероризма. Постоје они који подржавају тероризам, а постоје и они који подржавају државу, али су отишли ради своје безбедности. Такође, постоји и значајан број оних који не подржавају ниједну страну. ПМ: Посматрајући из војне перспективе, да ли сте у могућности да добијете овај рат? - Ми се сада боримо против држава, а не само против наоружаних група. Милијарде долара су потрошене на те банде. Оне добијају наоружање од различитих држава, укључујући Турску. Дакле, из војног угла није у питању лак рат. Без обзира на то, сиријска војска побеђује на више фронтова, иако је немогуће предвидети како ће се и када овај рат завршити. Ипак, највећи рат јесте био рат за освајање срца Сиријаца, а тај рат су изгубили. Заједнице које су подржале терористе су малобројне и то је разлог зашто војска побеђује. Стога, морамо да посматрамо овај рат из војног, друштвеног и политичког угла. ПМ: Али они још нису изгубили, пола сиријске територије је ван владине контроле. - Сиријска војска није присутна свуда и немогуће је да буде свуда присутна. Тако, на свим местима где нема сиријске војске, терористи прелазе границу и улазе у тај регион. Међутим, сиријска војска је успела да поврати контролу над свим регионима у које је одлучила да оде. Ово није рат између две војске где можете рећи да су они узели један крај, а ми други крај. Причамо о терористичким групама које се изненадно инфилтрирају у град или село. Зато ће ово бити дуг и тежак рат. ПМ: Много људи каже да решење лежи у вашем одласку са функције. Да ли верујете да је ваш одлазак са функције решење? - Председник било које државе у свету преузима дужност према Уставу и напушта је према Уставу. Ниједан председник се не може инаугурисати или збацити изазивањем хаоса. Прави доказ за то је исход француске политике у случају Гадафија. Хаос је резултовао након Гадафијевог одласка са функције. Да ли је то било решење? Да ли су ствари сада боље и да ли је Либија постала демократска држава? Држава је као брод. Ако дође до олује, капетан не бежи и не оставља брод да потоне. Ако путници одлуче да напусте брод, капетан одлази последњи, не први. ПМ: То значи да је капетан спреман да умре. Поменули сте Гадафија. Да ли се плашите да вас очекује судбина Садама Хусеина и Гадафија? - Капетан не размишља о животу или смрти, већ о спасавању свог брода. Ако брод тоне, сви ће умрети, те је битније да се спаси држава. Међутим, морам да нагласим једну важну ствар. Останак на месту председника никада није био мој циљ, ни пре, ни током, ни после кризе. Ипак, ми, Сиријци не можемо допустити да Сирија постане марионетска држава. То је један од наших најважнијих циљева и принципа. ПМ: Хајде да причамо о ИСИС. Неки кажу да је сиријски режим охрабрио раст исламских екстремиста како би се поделила опозиција. Шта мислите о томе? - У Сирији имамо државу, а не режим. Да се сложимо најпре око терминологије. Друго, претпоставимо да је то што кажете тачно, да смо ми подржали ИСИС, то значи да смо ми тражили од те организације да нас нападне, да нападне војне аеродроме, убије стотине војника, окупира села и градове. Где је логика у томе? Шта ми имамо од тога? Ви кажете да је то због поделе и слабљења опозиције. Нема потребе да поткопавамо такве елементе у опозицији. Сам Запад каже да је то лажна опозиција. То је такође и Обама рекао. Дакле, таква поставка тврдњи је лажна, али шта је истина? Истина је да је ИСИС настао у Ираку 2006. године. САД су окупирале Ирак, а не Сирија. Абу Бакр ел Багдади се налази у америчком затвору, а не у сиријском. Дакле, ко је створио ИСИС, Сирија или САД? ПМ: Сиријци које срећемо у Дамаску више причају о џихадистима на Западу него о рату против ИСИС. Није ли то чудно? - Тероризам је идеологија, не организација или структура, а идеологија не зна за границе. Пре 20 година, тероризам се ширио нашим регионом, нарочито из заливских држава попут Саудијске Арабије. Он сада долази из правца Европе, нарочито Француске. Највећи проценат европских терориста који долазе у Сирију су Французи, а у Француској је било много инцидената. У Белгији се такође догодио напад на Јеврејски музеј. Дакле, тероризам у Европи више не спава, пробудио се. ПМ: Американци су тактични савезници у свом рату против ИСИС. Да ли још увек мислите да њихова интервенција представља кршење националног суверенитета? - Прво, рекли сте да су тактички савезници, а то је важно. Знате да тактика без стратегије не даје резултате, па стога неће поразити тероризам. У питању је илегална интервенција, прво зато што није одобрена резолуцијом Савета безбедности, али и зато што није испоштован суверенитет Сирије. У питању је илегална интервенција која представља кршење националног суверенитета. ПМ: Према наводима агенције Франс Прес, ваше ваздушне снаге су направиле бар 2.000 борбених летова за 40 дана, а то је велики број. Када се ваши авиони суоче са авионим савеза, да ли реагујете или постоји некакав споразум о ненападању? - Никада се не реагује директно. Тероризам нападамо свуда, без обзира шта раде САД и њени савезници. Можда је чудно што је број сиријских напада из ваздуха против терориста већи од броја напада савезника, али схватите да су савезнички напади из ваздуха чисто козметички. ПМ: Ипак, ови напади вам помажу и они су један од разлога што је амерички секретар одбране, Чак Хејгл, дао оставку, а то образложио вероваањем да напади подржавају вашу власт и ваше положаје. - Зар не примећујете контрадикторност овог и ранијег питања у којем сте инсинуирали да подржавамо ИСИС? То значи да смо непријатељи ИСИС. ПМ: Пошто је један од резултата напада савеза био оставка Чака Хејгла, да ли вас то наводи на помисао да вам напади савеза помажу? - Тероризам се не може уништити из ваздуха и резултати се не могу остварити на земљи без копнене војске која познаје географију региона и координира акције са ваздушним ударима. Управо зато, након два месеца ваздушних напада, нема никаквих резултата и зато се може рећи да нам савезници не помажу. Да су ови напади били озбиљни и ефективни, рекао бих да су били корисни, али ми смо ти који се боре против ИСИС на земљи, а нисмо приметили никакву промену. ПМ: Ви сте 14. јула 2008. године стајали на председничком подијуму у Шампс Елисеу током Медитеранског самита. Француска влада вас данас сматра отпадником. Како се осећате због тога? - Добар однос, који је трајао од 2008. до 2011. године, није се заснивао на француској иницијативи. Он је имао два разлога: први је био деловање САД на француску власт да утиче на улогу Сирије, поготово у односу на Иран. Други разлог био је деловање Катара на Француску како би она побољшала односе са Сиријом. Дакле, добре односе са Француском су креирали Америка и Катар. Данас не постоји никаква разлика, јер ни Оландова администрација није независна. ПМ: Франсоа Оланд вас сматра противником. Да ли мислите да можете да поправите односе са њим у ближој будућности? - Тај проблем нема никакве везе са личним питањима, јер ја њега ни не познајем. Када неки француски званичник или француска власт буду имали за циљ заједничке интересе, онда ћемо остварити однос са њима. Међутим, ова администрација делује против интереса нашег народа и интереса француског народа. Не видим логику у томе да ме он сматра личним непријатељем. Ни у чему се не такмичим са њим. Верујем да је Оландов такмац у Француској сада ИСИС, јер је његова популарност у равни са популарношћу ове групе. ПМ: Да ли у Сирији данас има хемијског оружја, да или не? - Не. Када смо ово објавили, то је била јасна објава. И када смо одлучили да одустанемо од хемијског оружја, наша одлука била је коначна. ПМ: Ипак, Џон Кери вас оптужује да сте договор прекршили употребом хлорина. Да ли је то истина? - Можете наћи хлорин у свакој кући у Сирији. Сви имају хлорин, свака група га може користити. Ми га нисмо користили, јер имамо традиционално оружје које је ефектније од хлорина, те стога нема потребе да га користимо. Ми се боримо против терориста користећи традиционално оружје, не прикривамо то, нити се тога стидимо. Дакле, не користимо хлорин. Ове оптужбе нас не изненађују; када су Американци рекли било шта истинито о кризи у Сирији? ПМ: Да ли сте користили хемијско оружје? - Нисмо користили ову врсту оружја. Да смо користили, десетине, ако не стотине хиљада људи би умрло. Немогуће је да овим оружјем, као што је имплицирано прошле године, убијете сто или две стотине људи на простору где живи стотине хиљада или милиона Сиријаца. ПМ: У вашој последњој посети Паризу новембра 2010. интервјуисао сам вашу супругу, госпођу Асму ал Асад. Да ли вам недостаје путовање ван граница ваше земље? - Путовање ионако није један од мојих хобија. Посете су се одвијале не из туристичких, већ из радних разлога. Оно што ми заиста недостаје је Сирија каква је била некада. То је оно што нама недостаје. И наравно, недостаје нам другачији свет, свет у коме владају логични и морални односи. У таквом окружењу, ми смо навикли да имамо велика очекивања за развој нашег региона, за већу интелектуалну отвореност. Ми смо мислили да Француска, са својим културним наслеђем, јесте земља која може да игра ту улогу са Сиријом на Блиском истоку. ПМ: Ваша супруга сматрана је амбасадором модерности. Како она живи у Сирији, како се осећа око свега што се у земљи догађа, посебно стога што није напустила земљу? - Као и сви Сиријци, осећа бол. Обоје осећамо бол због деструкције и крви коју видимо у Сирији, због Сирије која се враћа деценије уназад, не године. Болно је видети земљу која је била једна од пет нејбезбеднијих држава света да постаје рај за терористе. Такође је болно и за моју супругу и за мене видети да је наше веровање да ће нам Запад помоћи на курсу развоја и отворености било погрешно и што је још горе, да Запад има савезнике у средњевековним државама Залива, попут Саудијске Арабије и Катара.

Прочитајте још:Путин у најужем избору за „Личност године“ часописа ТајмЕрдоган уводи „отомански језик“ у средње школе као обавезан предмет

ПМ: Људи вас описују као особу врло блиску својој деци. Како им објашњавате ситуацију у земљи када увече дођете кући? - Дискусија се одиграва сада у свакој сиријској кући. Најтежа ствар је разговарати са децом чија се друштвена свест развила током кризе. Постављају се два основна питања, не само у нашој, већ у многим породицама. Прво питање је: Како људи који кажу да верују и да бране Бога и Ислам могу да убијају? Ово је питање на које није лако одговорити, деца питају да ли ти људи знају да греше. И одговор на то питање је да постоје они који знају, али користе религију за приватне потребе и постоје незналице које не знају да је религија добра. Уместо тога, они сматрају да религија подразумева убијање. Друго питање: Зашто Запад покреће интервенцију против нас и зашто подржава терористе и разарање? Наравно, не говоре о Западу као целини, помињу посебно САД, Француску и Британију. Зашто оне то раде? Да ли смо их повредили на неки начин? Деци објашњавамо да су људи једно, а државе нешто друго. Комплетан интервју сиријског председника Башара ел Асада датог 28. новембра у Дамаску Извор: НСПМ