Правда

По прелиминарним подацима Петог извештаја Међувладиног панела о климатским променама, који обухватају период до октобра ове године, 2014. је сврстана у пет најтоплијих, али има све предиспозиције да буде и најтоплија година од како се спроводе мерења, истакла је је метеоролог и климатолог Верица Гбурчик. О проблемима на које указује тај извештај и о начинима који би помогли у побољшању ситуације, говорили су стручњаци са Универзитета у Инсбруку, Лунду и Лајпцигу. Климатске промене у Србији до сада нису изазивале велику пажњу, а један од разлога јесте што нема довољно података о последицама које изазива глобално загревање. Међутим, професор на Метеоролошком институту Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић, истакао је да је урађена детаљна анализа трендова појединих климатских параметара за територију целе Србиј. После 2050. године у Србији све мање падавина У анализи климатских параметара и њихових промена у Србији праћен је период од 1960. до 2012. године, јер су тада били релевантни и квалитетни подаци. Падавине ће бити обилне до половине овог века, а онда следе суше Ђурђевић је рекао да су све присутнији екстреми на нашим просторима, који се манифестују у дужим периодима суше али и кратким али обилнијим падавинама. Модели које су дале различитие институције у Европи, добро показују шта се дешавало у последњих 15 година, али предвиђају да ће средња годишња температура наставити да расте, тако се у Србији до краја века може очекивати пораст од скоро 4 степена. Такође, ови модели су неодлучни да ли ћемо имати више или мање падавина у тридесетогодишњем предвиђању, али за период после 2050. године, очекује се значајан дефицит падавина на нашој територији као пораст температуре у летњим месецима за 7 степени. Представник ЦЕКОР-а Звездан Калмар нагласио је да у Србији по проценама светске банке, више од 80 одсто укупног природног капитала представљају испаше, усеви и шуме, па би сви сектори требало да узму озбиљно у обзир ова упозорења. Све екстремнији услови на читавој планети Причајући о променама које све више погађају планету, заменик шефа Института за метеорологију и геофизику на Инсбрук универзитету Џорџ Касер је рекао да су све присутнији екстреми који се огледају у повећаном броју топлих, односно смањеном броју хладних дана и ноћи током године и додао да једини начин да зауставимо глобално загревање јесте ограничавање емисије гасова са ефектом стаклене баште. Он је истакао да постоје различити сценарији који за период до 2100. године предвиђају како ће се климатске промене одражавати на планету, али за који год се сценарио одлучимо, на глобалном нивоу, повећање тепературе се не може избећи. Више топлих дана, већи ризик од поплава Директор Центра за одрживе студије на Лунд универзитету Ленард Олсон осврнуо се на раније извештаје ИПЦЦ-а и рекао да су они само показали да су научници који су још у 19. веку приметили да се Земља загрева, били у праву када су тврдили да ће се емисија угљен-диоксида повећати. Врло је вероватно да је број и интензитет топлих дана значајно повећан у последње три деценије и практично је извесно да ће се ово повећање наставити до краја 21. века, али је већ сада видљиво да се појава топлих таласа више него удвостручила у неким подручјима, истакао је Олсон. Стравичне поплаве биће све чешће у већем делу планете Он је додао да у наредних петанаестак година остаје исти ризик од поплава какав је и данас, али да би се могао знатно увећати уколико се глобална температура повећа за 2 или 4 степена Целзјуса до краја века. Нестаће све врсте које не могу да се прилагоде Екологија и заштита животне средине требало би да постану приоритет у образовању, а неопходно је и доношење националне анализе осетљивости на климатске промене, поручено је на семинару о промени климе и угрожености биодиверзитета који је организовало Удружење Сскола за опстанак. Потребно је створити регионалне центре за образовање за животну средину и одрживи развој, јер Србија нема ниједан центар такве врсте, а поређења ради, Грчка их има више од 60, Чешка 150, Холандија 300, што значи да они знају због чега оснивају такве центре, истакла је председница Удружења, Гордана Брун. На семинару је речено да ће климатске промене драматично утицати на биодиверзитет, као и да не постоји системско праћење тих промена, те да би требало значајно ојачати базу знања за очување и одрживо коришћење биодиверзитета. Говорећи о последицама климатских промена у Србији, орнитолог Воислав Васић је рекао да оне могу довести до фенолошких, морфолошких, фижиолошких и генских промена као и до ишчезавања врста које нису способне да се прилагоде тим променама. Глобална акција на решавању климатских промена почела је пре 22 године када је усвојена посебна конвенција УН о климатским променама и тада су све земље донеле одлуку да стабилизују концентрацију гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу. Емисија гасова са ефектом стаклене баште повећала за 30, а концентрација угљен-диоксида за 15 одсто и да уместо да стабилизујемо, дозволили смо да се ситуација погорша, рекао је представник организације “Један степен Србија” Ђорђе Самарџија. Шта нас чека? Уколико се не предузму драстичне мере како би се смањио утицај климатских промена, може се очекивати рестрикција воде, пад пољопривредне производње у сада погодним подручјима, али и повећање у северним земљама, које би временом такође почело да опада.

Прочитајте још:Ево кад ће се Београд забелети!

Извор: Блиц