„Приходи од 10 одсто најбогатијег становништва су 9,5 пута већи него приходи 10 одсто најсиромашнијег становништва” у тим земљама, наводи се у извештају Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Организација има 34 члана, углавном развијене земље као што су САД, земље Европске уније, Аустралија или Јапан, али такође и земље у брзом развоју као што су Мексико, Чиле и Турска. Кина, Бразил и Индија нису чланови. Током 1980-их најбогатији су зарађивали највише седам пута више него најсиромашнији. За 30 година просечни приход најбогатијих домаћинстава је порастао. Приход 10 одсто најсиромашнијих се такође повећао у многим земљама али споријим темпом и још се више успорио у годинама кризе. За скоро 30 година неједнакости су се највише продубиле у САД, Финској, Израелу, Новом Зеланду, Шведској и у мањој мери у Немачкој. У Француској, Белгији и Холандији неједнакости између богатих и сиромашних остале су мање више непромењене. Само су у Грчкој и Турској неједнакости су смањене. ОЕЦД наводи да повећање неједнакости утиче на привредни раст. „Повећање неједнакости коштало је Мексико и Нови Зеланд десет процентних поена раста”, Велику Британију, Финску и Норвешку девет поена, а САД, Италију и Шведску између шест и седам процентних поена, оцењује организација. Насупрот томе „равноправнија ситуација пре кризе” утицала је на повећање БДП-а по глави становника у Шпанији, Француско и Ирској. ОЕЦД оцењује да на раст утиче јаз који дели 40 одсто најсиромашнијих домаћинстава од остатка становништва. Јаз се даље продубљује због тога што те породице недовољно улажу у образовање чиме се ограничавају могућности деце за учење, социјалну покретљивост и општи развој. Организација сматра да власти треба да усмере своју политику помоћи ка тих 40 одсто најсиромашнијих породица које су део средње ниже класе.
Прочитајте још:Полиција разбила три ћелије џихадиста у ХрватскојАмнести интернешенел оптужио Израел за ратне злочинеПоред програма за борбу против сиромаштва ОЕЦД предлаже да се појача њихов приступ јавним службама (образовању, квалитетном лечењу), што би дугорочно требало да има за резултат већу једнакост и веће шансе.
