Правда

Заступници Србије пред Међународним судом правде у Хагу тврде да власти у Београду не могу да буду сматране одговорним за злочине почињене у Хрватској пре проглашења СР Југославије, у априлу 1992.Хрватска тужба против Србије због геноцида који је наводно почињен над Хрватима, током сукоба у тој републици 1991, представља практично позив суду да ретроактивно примени Конвенцију о геноциду на српске власти, иако оне у то време нису биле чланице конвенције. Ретроактивна примена конвенције није дозвољена, аргументовали су, у име Србије, немачки професори. Подсећајући да је сам Међународни суд правде 2008. утврдио да је СРЈ постала чланица Конвенције о геноциду 27. априла 1992, Цимерман је назначио да су "сви злочини" из тужбе Хрватске "почињени пре него што је Србија била обавезана" Конвенцијом. То је, сматра Цимерман, 2006. године потврдио и тадашњи главни правни заступник Хрватске Иван Шимоновић у разговору са званичницима амбасаде САД у Загребу, према америчкој дипломатској депеши, објављеној на Викиликсу. "Уколико би суд прихватио надлежност од 27. априла 1992. године, дана проглашења СРЈ, то би значило да би најгори злочини почињени на територији Хрватске (на пример у Вуковару) не би били узети у разматрање, што би знатно ослабило хрватску тужбу", рекао је тада, по депеши, Шимоновић. Цимерман је из исте депеше цитирао Шимоновићево објашњење зашто је Хрватска тужбу против Србије поднела тек 1999. године, за разлику од БиХ која је то учинила већ 1993. "Хрватска је тужбу поднела 1999. након што ју је један амерички адвокат уверио да ће оптужба против Србије и Црне Горе за геноцид на територији Хрватске паралисати процесе против Хрвата пред Хашким трибуналом", рекао је тада Шимоновић америчким дипломатама, по истом извору. Понављајући да се Конвенција о геноциду "не може примењивати ретроактивно", заступник Тамс оценио је да Хрватска тужбом настоји да "пребаци одговорност власти СФРЈ на Србију". Тамс је указао да Конвенција о геноциду није створена да би ретроактивном применом "регулисала прошлост", укључујући холокауст из Другог светског рата, већ да би геноцид "спречила у будућности". Уколико би се прихватила ретроактивност, сматра заступник Србија, Конвенција о геноциду - која је усвојена у децембру 1948, а ступила на снагу 1951. - могла би се примењивати не само на Други, већ и на Први светски рат и друге сукобе. Да ли би, у том случају, да не постоји временско ограничење, Немачка 1955. ратификовала Конвенцију о геноциду? "Да ли би то учиниле друге државе одговорне за злодела у прошлости, за која је - с правом или не - речено да су представљала геноцид?", упитао је немачки професор. Србија ће сутра наставити да одговара на тужбу Хрватске, а започеће и излагање о својој контратужби да су власти у Загребу починиле геноцид над Србима из Книнске крајине, током операције Олуја, у лето 1995. Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла. Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. Извор: РТС