Правда

- Ово је најуверљивији доказ неозбиљности целе приче о такозваном црногорском језику - каже, за „Новости“, никшићки професор Веселин Матовић, који је пре десет година, са супругом Радмилом, стао у одбрану српског језика и због тога платио високу цену: остао је без посла, а режим и преосталих 25 колега наметнули му хипотеку државног непријатеља! А директор Института за црногорски језик и књижевност Аднан Чиргић недавно је истакао да катедра за црногорски језик на Филозофском факултету у Никшићу спроводи политику која „црногорски језик третира као дијалект српскога језика“. - У посљедњих век и по код нас су на снази правописи који су црногорски језик третирали као дијалект српскога језика, па су самим тим и све наше језичке посебности проглашаване дијалектизмима, провинцијализмима, вулгаризмима и осталим „измима“. Комплетан наш просветни кадар из области црногорскога језика и књижевности школовао се на тим принципима. Нажалост, наш се просветни кадар и данас припрема за извођење наставе црногорскога језика и књижевности управо на тим превазиђеним традиционалистичким принципима којима се заправо негира постојање црногорскога језика - поручује Чиргић. Професорка др Јелица Стојановић истиче да је у Црној Гори годинама на сцени пројекат насиља над језиком, везан за „стварање“ и насилно увођење тзв. црногорског језика и маргинализовање онога што јесте језик - српског језика. - Црногорски језик је политикантски изнуђени пројекат настао као производ политичке принуде, дискутабилним (при)добијањем скупштинске већине. Међутим, пошто се језик не може променити преко ноћи његова суштина је остала иста, стабилна и непромењена. Како год га називали, што год прописивали, ради се о српском језику. Процес је ишао поступно да дубоки рез изгледа мање видљив, страшан и неприродан. Матерњи језик Црне Горе је био, јесте и остаће српски језик, језик велике и дубоке традиције, великог и оригиналног културно-уметничког и књижевног наслеђа, језик којим су писани велики и стари споменици на простору Црне Горе. Српски језик израња из дубине векова, трајући и истрајавајући увек већи, како га и уколико свако биће у сваком тренутку живи и сведочи. Али, треба сви, и као заједница, и појединачно, у сваком сегменту да оставимолични печат и дамо свој допринос. Језик је најважнији чувар истине, тако да је свака произвољност и фалсификат удар челом у зид. Извор: Новости