БЕОГРАД – Књига Сви моји путеви воде ка Србији Арно Gујона представљена је данас у Књижари Галерија Службеног гласника. Реч је о једној врсти документарне прозе настале на основу више путовања Гујона на Косово и Метохију где је помагао Србе достављајући им хуманитарну помоћ.
Гујон, иначе инжењер физике, je водећи организацију Солидарност за Косово која има 8.500 донатора у Француској са испоставама у Италији и Шпанији, доставио помоћ вредену 1,5 милиона евра. Ова организација управо навршава 10 година постојања. У октобру 2012. године Гујон се дефинитвно са супругом преселио у Београд, а за свој хуманитарни рад награђен медаљом Стефана Дечанског и наградом Вечерњих новости за најплеменитији подвиг године. Хуманитарни рад резултирао је сазнањима која су радиkaлно другачија од онога што је могло да се сазна из извештаја западних медија о нашој покрајини. У 14 поглавља књиге је његово виђење рата 1999. године, виђење неправде која је учињена српском народу. Исто тако он описује како је речено на промоцији књиге, страшну ситуацију у којој живе косовски Срби. Између осталог ту је и опис Видовданског марша од Београда до Косова. Гујон се захвалио књижевнику Милану Комненићу захваљујући коме је књига изашла на српском језику. -Када књигу читам у преводу, имам чудан осећај да сам књигу написао на српском језику - напоменуо је Гујон. Гујон је повезао судбину са судбином Срба у књизи. Он објашњава разлоге сопственог ангажмана. -Никада нисам имао могућност да кажем колико сам ја од тих људи на Косову добио, а добио сам троструко више него што сам дао. Он је нарочито импресиониран моралом Српкиња на КиМ. -Оне тамо одгајају и васпитају своју децу и верују у будућност, а та вера је снага овог народа – рекао је Гујон. Достављање помоћи често је био подухват у немогућим условима. -Када смо једном приликом пратили конвој затекла нас је ноћ, падао је снег , били смо блокирани али су нас мештани српског села примили у своје куће, изнели најстарију ракију и мезе. Кад сам рекао да не треба од домаћице сам чуо: Ако од својих уста не одвајаш, у ствари и не дајеш - сећа се Гујон. -Нисам сигуран да сам довољно променио њихове животе, али они јесу променили мој. Научио сам много о њима, али и о самом себи – рекао је млади Француз. Гујоново објашњење као је кренуо да учи српски посебно је импресивно. - Српски младић из једне енклаве савршено је говорио фрљанцуски а никада у Француској није био. Рекао сам себи, ако је он могао овде, у овом забаченом селу да научи француски, могу и ја српски да научим. Донео сам одлуку да научим ваш лепи језик, а морам да признам да је много тежак - рекао је Гујом и додао: -Живот је чудо. Да ми је неко пре 10 година рекао да ћу живети у Београду и говрити српски, не би му веровао. Књига показује како један младић гледа на српски народ , а потрудио сам се да српски народ прикажем онако како сам га доживео. Књига је настала из моралне потрбе, јер млад човек је у искушењу да дигне руке од свега видећи да моћни одозго намећу ствари, да велики доносе одлуке. Међутим, свет се не гради само одозго, него и одоздо. Сако може, укоико то жели, да постане неко ко изграђује тај свет. Мислим да свако из воље, уверења и упорности може да се покрене ствари. Можда нећемо променути свет, али ће бити мало бољи. Извор: Правда
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста" 
Небојша Јеврић: Молер 
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма 
АГЕНДА 47: Трампов план за борбу против дубоке државе