Правда

Како се даље наводи за ову поделу између великих сила потребно је и да припајање украјинског полуострва задовољи амбиције руског председника који жели да буде запамћен као неко ко је вратио моћ Русије изубљену распадом Совјетског Савеза. Ни једна велика сила заправо не изгледа спремна да се сукоби са Русијом да би бранила Крим, област коју је совјетски лидер Никита Хрушчов одвојио од Русије 1954. да би је дао Украјини која је тада била у оквиру СССР-а, наводи се у чланку. Истовремено Запад би волео да Украјина измакне зони утицаја Москве и да тако добије пријатељску земљу на западној граници Русије. "Запад би могао да одлучи да запуши нос и затвори очи пред окупацијом (Крима) али само ако Путин призна садашњу украјинску владу", оценио је професор Александар Мотил, са универзитета Ратгерс у Нуарку у америчкој држави Њу Џерси. Мотил је рекао да би Путин требало да пружи врло експлицитне гаранције Западу, али и додао да "нажалост ништа у Путиновим речима и акцијама не указује на то да ће се он зауставити на Криму". Међутим други стручњак, Џејмс Никси, из Четам Хауса у Лондону сматра да је мало вероватно да Путин жели да иде даље. По његовом мишљењу руски председник је "већ достигао жељени циљ и Крим је изгубљен". За сада идеја компромиса уопште није званично изражена на Западу. Тако је помоћник америчког саветника за националну безбедност Тони Блинкен рекао да САД неће признати руску анексију Крима. Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је обично обазрива према Москви, је чврсто рекла Путину да је референдум о припајања Крима Русији, заказан за 16. март, "илегалан", а балтичке земље које је Совјетски савез окупирао и анектирао после Другог светског рата посебно су забринуте. Велика је вероватноћа да ће се у недељу на Криму масовно гласати за припајање полуострва Русији. Већина аналитичара сматра да Запад никад неће признати то припајање иако ће га прећутно прихватити као свршену ствар. Извор: Вести