Правда

БЕОГРАД - Душан Савић, легендарни голгетер Црвене звезде, у својој богатој фудбалској каријери одиграо је велики број мечева, и углавном се сећа лепих тренутака. Међутим, за “Правду” открива детаљ из његове каријере, када се једном дивио храбрости “Делије” из Книна, а други пут плакао над његовом судбином. - Био је 10. април, давне 1977. године. Играли смо утакмицу у Сплиту против Хајдука. Навијачи сплићана (Торцида ) су на тај дан славили дан НДХ, а потрефило се да је истог дана и православни Ускрс, тако да смо и ми славили. Захваљујући нашем хришћанском празнику, савладали смо Хајдук 2:1. Међутим, ту није поента приче. Нешто друго ми је остало урезано у сећању. Излазимо на терен, пролазимо поред трибине на којој је била смештена “Торцида”, нисмо обраћали пажњу, на псовке, звиждуке, добацивања, већ смо кренули ка центру игралишта. С, друге стране стадиона, дочекали су нас аплаузи и покличи Србија, Србија...! То су биле наше “Делије” из Книна, Бенковца, околине и других места Хрватске. Отишли смо испред њих и узвратили им отпоздравом. Непосредно пред почетак меча на терен је утрчао наш навијач са српском заставом у руци и на центру игралишта исту са дугачком мотком “посадио” на центар терена. То је изазвало ерупцију одушевљења на трибини где су били смештени наши навијачи, а, с друге стране тај гест је изазвао револт код навијача Хајдука. У том тренутку тројица сплитских навијача, утрчавају на терен и јуре за “Делијом” из Книна. Није нам било свеједно, плашили смо се да га не растргну, па смо и ми заузели став да му станемо у одбрану. Међутим, није било потребе, “Книнџа” је уз помоћ мотке “патосирао” сву тројицу Хрвата, и онако одушевљен, полако се враћао на своје место. Уследила је интервенција полиције и “Книнџа” је експортован првим возом за Книн. Али ту се не завршава прича о храбром “Книнџи”. Он је на првој станици искочио из воза и вратио се назад ,и заиста не знам, како је успео да уђе на стадион, да би на крају утакмице урадио исти потез као и пре почетка утакмице. Дивио сам се храбрости тог младића – у даху и са поносом каже Душан Савић.