Правда

Путин је Русију довео до статуса глобалне велесиле који има данас. Украјинска криза, као никад пре, актуелизовала је је расправе о његовом лику и делу. Владимир Путин рођен је 7. октобра 1952. године у Лењинграду. "Долазим из обичне породице и тако сам живео дуго времена, готово цео свој живот. Живео сам као просечна, обична особа и сачувао сам ту везу", описује своје корене руски председник на службеној страници Кремља. Путин је, према сопственим речима, одрастао на мајчиној кухињи – спанаћу на "ћушпајз", палачинкама, пирошкама... Мајка није одобравала његово бављење џудом све док их у кући није посетио Путинов тренер и објаснио им шта џудо јесте. Путинов отац учествовао је у Другом светском рату, након којег је радио као обезбеђење и надзорник товара. Путин је у школи, тврди, био проблематичан. "Увек сам каснио на први час. Чак ни зими нисам успео добро да се обучем". У шестом разреду је одлучио да то промени па је почео да учи, а придружио се и пионирима. 1970. године започео је студије права, а очито је и као студент волео да позира без мајице, судећи према фотографији објављеној на службеној страници Кремља. "Чак и пре него сам завршио средњу школу, желео сам да радим као обавештајац." Да би уопште могао да упише КГБ школу, морао је да заврши факултет права у Лењинграду. Након завршетка студија права запослен је као контраобавештајац. Убрзо је запослен у Главном секретаријату, обавештајној дивизији. Од 1985. до 1990. радио је у Источној Немачкој. Пре тога оженио се Људмилом Шкребневом. Непосредно пре одласка у Немачку добио је и ћерку Марију. Друга ћерка Катерина рођена је 1986. у Дрездену. Путин је 1989. одликован за свој рад у обавештајној служби у Дрездену и био двапут унапрђен. Након повратка у Лењинград 1990. постао је асистент ректора Универзитета, задужен за међународне односе. Године 1996. преселио се у Москву, где је започела његова политичка каријера. Даље је све ишло муњевито - 1999. постао је премијер на предлог Бориса Јељцина, а ускоро га је заменио на позицији председника. Осам година остао је на тој позицији, а 2008. постао је премијер. Четири године касније, поново је изабран за председника Руске Федерације. Путин данас понеке фасцинира, а западни свет углавном згражава. Неки ће га назвати "фрајером", други "примитивцем". Неки новим Стаљином, други вођом слободног света. Фотографије без мајице, са пушком, на коњу... показују сву снагу Путинове пропагандне машине која помало подсећа на комунистичке вође. На њих подсећа и његов начин вођења Русије; али, рећи ће неки, тако велика земља и не може да се води другачије него чврстом руком. Та чврста рука данас једним притиском на "црвено дугме" има моћ да баци свет у нуклеарну апокалипсу. Шта год мислили о Путину, једно је сигурно – он ће ретко кога оставити хладнокрвним. Извор: дневно.хр