Правда

Разлог овако лоших резултата искључиво је нестручност управе Београдског сајма - тврди у разговору за Данас Слободан Тешић, бивши финансијски директор овог предузећа. Није ли криза утицала на тако слаб резултат? - Многи то повезују са стањем у нашој економији, али ту нема директне корелације. И друге привреде су запале у кризу, али је рецимо пет највећих немачких сајмова забележило раст од 10 до 12 процената годишње. Друго, што се тиче саме кризе, економија познаје појам кризног менаџмента, који између осталог подразумева жестоку борбу за постојеће тржиште, а још жешћу за нова тржишта. Перјаница те борбе су институције сајамског типа. Није случајно што су у Немачкој сајмови просперирали управо у ово време. То је показатељ њиховог вођења економске политике, агресивног ширења области пословања, а све у интересу напретка њихове целокупне привреде. Нажалост, активности те врсте су изостале код нас. Београдски сајам, који је већ годинама предмет најсуровијег политичког поткусуривања, доживео је колапс и евидентно је да овим темпом неће издржати ни годину дана. У чему је главни проблем и шта конкретно предлажете? - Најпре је потребна професионализација управљања предузећем. Менаџмент не сме бити партијски већ експертски јер, чак и када руководећи кадар има најбоље намере, ако не уме да ради тај посао, резултати ће бити лоши. Други корак је трансформација власништва, пошто је Београдски сајам још увек друштвено предузеће. Потом следи трећи корак, а то је увођење стратешког партнера, а ако то није оствариво или не даје жељене резултате, тек онда је потребна приватизација. Годинама се већ прича о приватизацији Сајма. Зашто до тога није дошло и да ли постоји интересовање страних партнера за Београдски сајам? - Заинтересованост и те како постоји. Она датира још из времена када сам ја био финансијски директор и када сам водио преговоре око тога са једним од највећих немачких сајмова. Ти преговори су прекинути, али ја никада нисам прекидао пословну сарадњу са њима и они су још увек заинтересовани како за стратешко партнерство тако и за приватизацију целог Сајма зависно од евентуалног договора са државом. Моје мишљење је да држава треба да задржи одређени удео у власништву, као што је свуда у свету. Најбоље би било да направимо уговор о стратешком партнерству. Кажете да већ има заинтересованих улагача. О коме се ради? - Поучен лошим искуством, не бих да о томе унапред говорим у медијима. Али сам спреман да одговорним људима у овој држави уступим све контакте. То је ствар од општег интереса. Како ће изградња „Београда на води“ утицати на пословање Сајма? - То је врло обећавајући пројекат, на чијем се самом врху налази управо Београдски сајам. Територија Београдског сајма је све од Новог железничког моста па надаље, укључујући и 600 метара обале. Немогуће је организовати Београд на води, а притом пренебрегнути Сајам. То је предузеће са толико потенцијала и са, одговорно тврдим, инвеститорима који су спремни да у року од три месеца уложе новац и крену у остварење додатних садржаја. Говоримо о хотелском смештају на Сајму, градњи елитне марине, евентуално тениским теренима, тржном центру и свему осталом што би било компатибилно управо са Београдом на води. Због чега те ствари до сада нису урађене? - Претходни менаџменти су навикли да имају монополски положај, па су се понашали као пре 30 година, када су излагачи практично морали да моле за одређени простор. Раније, у СФРЈ, највећи уговори су се склапали на Сајму и фирме су користиле Сајам као прилику за промоцију својих послова. Уз бољу организацију, то је могуће вратити. Али не са менаџментом који се партијски мења, па себе ни не види дугорочно у том предузећу. Сајам не могу водити људи који не разумеју ту делатност. Постоји ли политичка воља да се ствари промене? - Мислим да постоји. Једини разлог зашто то до сада то није урађено је презаузетост великим политичким проблемима државе, али сада су се полако стекли услови за то, што се види и из економских тема које постају фокус излагања и програма првог потпредседника владе и водећих партија. Овде се брзо може видети напредак. Али, потребна је велика подршка политичке елите, која верујем да неће изостати јер је Сајам од општег интереса. Више немамо времена за давање поверења људима који се нигде нису доказали. Мислим да су сви тога свесни.

Сајам може бити мотор опоравка

Да ли би Сајам могао да више допринесе опоравку привреде успостављањем контаката са страним инвеститорима? - То јесте основна функција институција сајамског типа. Сајам може и мора да буде предводник изласка из кризе. Немачки сајмови су ту своју улогу у привредном развоју своје државе врло добро дефинисали. Нажалост, таква улога Београдског сајма је потпуно изостала. Одговорно тврдим да се ту ствари могу радикално поправити. Извор: Данас