Правда

Кључну улогу у овом бескрупулозном отимању државног добра одиграли су директори појединих предузећа, који су уз помоћ људи из служби катастра отимали најбољу и најквалитетнију земљу, уносили је у власништво задруга и фирми, а потом све то продавали у бесцење тајкунима, контроверзним бизнисменима и криминалцима. - Држава није добила оно што је унела у укупну масу земљишта него јој је после разграничења дато оно што не вреди и што нико није хтео да узме - објашњава извор „Новости“ процес разграничења државне од друштвене својине. - На овај начин Србија је оштећена за неколико стотина милиона евра. Постоје јасни докази, довољно је видети Решење о комасацији, где се види да је државни капитал знатно умањен. Људи из катастра су за новац разграничавали и давали приватницима земљиште по жељи. Управи криминалистичке полиције, али и тужилаштву, поднети су и документи где се наводе и примери из општине Оџаци, где су држава и појединци покрадени. Реч је о четири земљорадничке задруге - „Агролика“ из Бачког Грачаца, „Пољокоп“ из Лалића, „Агродунав“ из Каравукова и „Јединство“ из Оџака. Оне у овом тренутку поседују више од 4.000 хектара обрадивог земљишта. Колико је систем отимачине био добро разрађен сведочи чињеница да је свака од ових задруга имала државну, друштвену и задружну својину, али да је данас ситуација драстично другачија. Сумња се да су директори поменутих задруга, уз помоћ људи из катастра, сами обавили приватизацију и целокупно пољопривредно земљиште уписали као задружно, односно приватно! - Увидом у доказе откривено је да се као задружна својина могло у катастар да упише само 2.063 хектара, а укупно је уписано 4.191 хектар - објашњава саговорник. - На овај начин, држава је оштећена за најмање 20 милиона евра, по данашњој тржишној вредности. Прошле године општина Оџаци је почела да разграничава колико је земље држави отето, али се из неког разлога одустало од заштите државне имовине. Да је држава од 2006. године давала у закуп своје земљиште, зарадила би осам милиона евра. Незапамћена пљачка државног и приватног земљишта одвијала се, поред перфидне улоге служби за катастар и намерним гурањем у стечај пољопривредних добара. Један од примера је и Пољопривредно добро „Његош“ из Ловћенца. Оно је гурнуто у стечај јануара 2007. године због дуга од 50.000 евра, иако је имало најквалитетније земљиште, површине 2.297 хектара. Стечај је покренула одлука Трговинског суда у Суботици, а на основу захтева „Глобос осигурања“ из Београда о наплати дуга. Касније, „Глобос“ је уступио своја потраживања компанији „Агровојводина експорт-импорт“ из Новог Сада. Сумња се, међутим, да је стечај добро испланиран и то месецима унапред, да су намештани повериоци и цифре, да су покретање и улазак у стечај (захтев подноси „Агровојводина“) обављени по хитном поступку. За стечајног управника именована је Агенција за приватизацију и то супротно стварним чињеницама. Већински капитал није био друштвени, већ приватни, односно земља је припадала паорима. - Општина Мали Иђош, на чијој је територији „Његош“ из Ловћенца, затражила је од Стечајног суда да се преиспитају дешавања у овом предузећу и утврде све релевантне чињенице, јер је приватизација друштвеног дела била у току и није било разлога за стечај - каже  саговорник за Новости. - Јер, из извештаја о финасијско-економском положају „Његоша“ јасно се види да је вредност капитала била најмање двоструко већа од дугова према повериоцима. Упркос томе, стечајни управник проглашава да је „Његош“ банкротирао. - „Његош“ из Ловћенца продат је 3. марта 2008. године - објашњава наш извор. - Вредност покретне и непокретне имовине овог пољопривредног добра процењена је била на око 52 милиона евра. Продато је за 20 посто вредности, односно за око 10 милиона европских новчаница и то страној фирми „Арикус лимитед“ са Девичанских острва, иако је закон јасан да се земља не може продавати странцима. Тада је уследио нови обрт. Гаси се фирма ДТД „Фуд“ из Петроварадина, чији је власник са 99 процената капитала био „Арикус“ и који су купили ПО „Његош“, а региструје се ново предузеће ДТД „Рибарство“. И у „Рибарству“, међутим, највише власништва има „Арикус лимитед“ (91,63 одсто), следи Томислав Ђорђевић (тадашњи власник Меридијан банке са 2,65 процената) и „Јуко хемија“ из Бачког Јарка (5,72 процента). Последња фирма је у стопостотном власништву оног истог „Арикус лимитеда“ са Девичанских острва. Општина Мали Иђош је одмах упозорила да је цео процес од увођења у стечај „Његоша“ из Ловћенца, до његове продаје унапред познатим и припремљеним купцима - криминалан и да приватизација мора да се поништи. Општина је предложила и да се усвоји захтев задругара да се изврши повраћај задружне имовине. Паорима припада 2.297 хектара 39 ара и 62 квадрата првокласних ораница у катастарским општинама „Ловћенац“, „Фекетић“ и „Милешево“. ''ЈЕДИНСТВО'' И ''ГАЛАД'' Друштвено предузеће „Јединство“ из Кикинде продато је 13. фебруара 2009. године на аукцији у Новом Саду. Купац, фирма „Матијевић“ из Новог Сада платила је 129 милиона динара за 2.700 хектара земље (од чега 1.400 задружне земље), фарму свиња са 25.000 товљеника, говедарску фарму са 700 грла, машинску и радну радионицу у Црвенки, радну јединицу „Олуш“, радну јединицу „Драгслер“ и управну зграду. „Јединство“ је било процењено на 720 милиона динара. Исти купац, фирма „Матијевић“, пазарила је и Друштвено предузеће „Галад“ са 1.800 хектара земље и земљорадничку задругу „Наково“ са 120 хектара ораница. ВРЕДНОСТ Полиција истражује и како је ПД „Његош“ продато, а да уопште није процењена његова тржишна вредност. Реч је, не само о 2.307 хектара земље, већ и објектима, механизацији, грађевинском земљишту... Овде на сцену ступа фирма, која, како се сумња, стоји иза урушавања „Његоша“, а сврха је била да се купи „за мале паре“. Извор: Новости