Правда

Заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић уверен је да ће то питање бити решено између јуна и новембра. Како је навела телевизија Б92, тим америчког тужиоца Вилијамсона, који у целом региону води истрагу о злочинима ОВК од 1998. до 2000. године, укључујући наводе да су отетим Србима вађени органи, саслушао је више од 400 сведока. Две и по године после почетка истраге, Вилијамсон инсистира на томе да се реши питање где ће оптуженима бити суђено. "Колико је нама познато, суд би требало да буде ад хок, као за Локерби - на бази домицилног права, али у трећој земљи и са страним судијама. Када се говори о трибуналу, за мене је изузетно значајно да имате и осумњичене, људе који ће у неком тренутку бити под оптужницом... Сигуран сам да ћемо између јуна и новембра добити одговор на то", рекао је Векарић. Приштинске власти се, наводно, противе идеји да се припадницима ОВК суди ван Косова, што подржава и део међународне заједнице. Британски амбасадор у Приштини Ијан Клиф изјавио је да би суд морао да буде на Косову, али с међународним судијама. Приштински дневник "Зери" известио је недавно, позивајући се на неименоване међународне изворе, да се Приштина сложила да нема могућности да се супротстави оснивању Трибунала, а да се борба сада води да тај суд чине два одељења - једно са седиштем на Косову и друго ван Косова. Одељење које би било на Косову, према речима званичника у Приштини, бавило би се осумњиченима који су чинили злочине, док би се посебно одељење Трибунала са седистем ван Косова ексклузивно бавило заштићеним сведоцима. Приштина се сложила са формирањем посебног одељења ван Косова с обзиром да зна да је најчешћа жалба међународног фактора која се чује у односу на Косово - немогућност да се заштите сведоци. "Имајуци у виду да је међународна заједница ставила до знања да заштићени сведоци никада нису били сигурни на Косову предложили смо да овај Трибунал има посебно одељење ван Косова које би се ексклузивно бавило заштићеним сведоцима", рекао је један високи косовски званичник, а преноси "Зери". Ипак, како сазнаје лист, овај предлог Косова није наишао на подрску великог дела међународног фактора. Ни сама ЕУ није једногласна везано за предлоге о Трибуналу, као нечем што може одвести ово питање у УН. Засада је само Велика Британија против оснивања Трибунала о могућим злочинима ОВК. Немачка наводи проблем финансирања тог Трибунала, док Шпанија страхује да, ако се прихвати оснивање Трибунала, то значи признање државности Косова, додаје "Зери". Американци се, пак, не супростављају оснивању Трибунала, већ желе што хитније проналажење решења јер ће у супротном Трибунал бити основан од стране УН. "Зери" је навео и да је Вилијамсон не само убедио Вашингтон да треба основати Трибунал, него је нашао доказе за тешке злочине које треба да процесуира посебан Трибунал. Приштински лист "Коха диторе" пренео је да актуелна косовска скупшитна неће ставити предлог о формирању ад хок трибунала за Косово на дневни ред јер политичари и владајуће странке на КиМ страхују да би усвајање одлуке о суду за злочине ОВК пре избора, који би могли бити у јуну, могло негативно да утиче на бираче. Приштински аналитичар Бехљуљ Бећај каже да би оснивање суда значило да има још одговорних за ратне злочине који су на слободи, али да би могао да буде и средство притиска међународне заједнице на косовске лидере. "Мислим да нам такав суд не треба, што не значи да се не треба бавити наводима о ратним злочинима, али тиме могу да се баве домаћи судови, без обзира на сложеност и осетљивост тих питања", каже Бећај. Б92 подсећа да је истрагу о злочинима ОВК у такозваној "жутој кући" почело српско Тужилаштво за ратне злочине, а међународна заједница укључила се после извештаја Дика Мартија из Савета Европе. Векарић је рекао да је Тужилаштво у свакодневном контакту с Вилијамсовим тимом. "Предмет се заиста развијао. Дошли смо до важних сведока, до људи који имају одређених сазнања. Имали смо подршку кредибилних међународних организација", каже Векарић. Вилијамсон је, током посете Косову 10. и 11. марта, разговарао с косовским представницима у оквиру истраге о трговини органима. Приштински медији су јавили да је у оквиру истраге саслушан и косовски премијер Хашим Тачи, али Вилијамсонов портпарол демантовао је те наводе. Тачи је од почетка истраге помињан као могући осумњичени, а Вилијамсонов тим никада није потврдио, али ни демантовао такве наводе. Извор: Блиц